Омладина

__ИЗ ГОВОРА ГЕНЕРАЛ-ЛАЈТНАНТА

Бос] 16 - ;

ОМЛАДИНА

МИЛОВАНА ЂИЛАСА

" Одртаног 7-Х!-1944 на свечаној Академији у част 27 годишњице Онтобарсне револуције

У оквиру прославе Октобарске револуприје данас после прдне одржана је у На родном позоришту свечана зкадемија којој је присуствовао маршел Тито, те члавови АВНОЈ-а на челу са прелседиником

„др. Иваком Рибаром, чланови Ноционал-

мог комитета, начелник Врховпог штаба темерал-лајтнант Арса Јовановић и оста. де наше војне и полнтичке личности. Академији су такође присуствовали претставниши војних мисија савезничких земаља, преставници грађанске н војне вла сти н тртђани. Члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ генерал-лајтиант Милован Ђилас одржао је врло значачјан говор у којему је између осталог рекао:

Навршило се двадесет седам годнна од Велике октобгрске социјалистичке револуције, Тада је парска Русија пошла путем, који није бно познат ни једној земЉи раније, Алије велико дело које су тога дана отпочели Лењин им његов „верни сарадник Стаљин, на челу славне Бољшевичке партије, истоврсмено значило и прекретницу историје, почетак једне нове епохе у историји људског лруштва. Тога дана већ свет није био онакав какав је био уочи њега, Селмог новембра породила се нова снага, на коју“су угњетани народи могли да се ослоне сигурно и без бојазни за своју независност.

Споменувша, у наставку свога говора, Улогу коју је по развитак народно-ослонагласивши да се Народно-ослободилачка бодилачке борбе имао Совјетски Савеза и војска Југославије претворила у крупну оружану силу на Балкану. друг. Ђилас констатује! да је Јутославија данас као држава неостварива „без руководеће државне уљоге“ народно-ослоболилачког покрета, односно јединственог народно» ослободилачког фронта, за који је лала итипијативу ш на коме је не жалећи сна: ге радила ваша Партија", Говорно је по: а о АВНОЈ-у и стварању Земаљеских

а народног ослобођења .

Настављајући слој говор, геперал-лајт-

ет М. Ђилас каже: М

е окрњити нити је сада окрњено. Краљ Петар П наизван земље н остаће м даље таа народ ће по свршетку рата решити ање свог унутрашњег уређења онтко како жели п како његовим интересима

|

Дедан део говора је посвећен јелинствеом народно-ослободилачком фронту.

Треба подвући и успехе које су, сваки понаособ, постигли народи Југославије у току ове године дана.

За ситуацију у Хрватској данас је карактеристично ово: најшири слојеви хрватског народа приступају нашој војспи п јединственом фронту, Постигнути су крупни успеси у изоловању од народних маса излајничке клике око др. Мачека, клике која је шпекулисала н данас шпекулише с тиме како би усташки апарат и домобранство узела у своје руке и задала уларап у леђа ослободилачкој борби хрватског народа ин свих нарола у Југославији. Одлуке Другог и Трећег заседања Земаљског антифашистичког већа Хрваске имају огромен значај како у потледу унутртшњег демократског уређења Хрватске и правилног олноса према југословенској заједници као пелини, тако и у погледу потпуне равноправности Срба у Хрватској.

На Првом и Лругом заселању Земаљ-

смот већа Босне м Херпеговине лонетене су веома значајне оллуке. које први пут У историји те напаћене земље, на задовољство п Срба м Хрвата и муслимзил правилно ретатају изпнонални и ложавви положај и за увек отклањају све мотућности за распитивање спорота измећу Србије и Хтпатске, спотова којимт су се у поошлости стпеки ми хрватсум хегемоисти — памас верне слуге акупатота веома обилпо користили. ћолаипо по Узпиа. товина су данас скоро потпуно слободне

и тамо се изграђује и учвршћује народна власт н јединствени фронт. Усташке и четничке банде су потпуно поражене и од њих су остаде само групице друмских

разбојника.

Одлукама Другог за АВНОЈ-а Црногорци су добили право да сами одлуче о својим односима са осталим нашим земљама. У то право нико им није дирао нити ће им дирати, нити им може дирати, и они ње одлучити слободно и онако како буде одговарало њиховим интересима. Од издајничке групе „зеленаша" око Крсте Поповића и комп., који су од Црне Горе хтели да направе италнјакску колонију, није остало скоро ништа. Што се тиче четника Миханловића, који су у сарадњи са Италијанима и „зе ленашима" отпочели, а касније с Немци-

: аи пне 7 >

ма наставили братоубилачку борбу у Црној Горн и ннсли страховите несреће и задали тешке жртве народу и тим крајевима, од њих су остале семо групипе тштумских разбојника, Црна Гора се налази непосредно прел својим потпуним ослобођењем н форупрањем народне власти на читавој територији,

Први пут у својој историји македонски народ је слоболно изабрао своје претставнике и својом слобдном вољом на Првом заселању Антифашистичког с0брамма решио да као равноправан народ живи у зајелнини са осталим народима Југославије. Данас пред македонским народом стоји и питање његовог ујелињења. Макелонски народ, где год живео, има право ла се ујелини у једну целину. Све досадашње победе он је извојевао у заједнипи са осталим народима Југославије, Он Ње извојевлти и ту победу У заједници са њима, Сви народи Југосљавије животно су заинтересовани "у о

_ питање, јер је то питање безбелнокти Ју-

гославије као пеличе и консолтдације општих прилика нз Балкану.

Што се тиче Србије, важно је нагласити следеће; својим новим устанком српски народ је учинио крај срамној издаји Нелића ни Михаиловића. "Српски народ је скинуо са себе љагу, коју су ови изроли хтеди да му нанесу пред осталим наролима Југославије и пред читавим сло болољубивим човечанством, Устанак У Србији задао, је озбиљан уларап ин оним круговима у иностранству који су живели у илузијама да је Србија УЗ Михаиловића и на тој основи правили планове о разјслињењу Југославије, разволњавању и слабљењу наролно-ослоболилачког покрета. Српски нзрол налази се непосредно прел заседањем Скупштине, која треба ла ломесе историске одлуке, како у поглељу метоанх Односа према Југославији као ислини и односа према братским наролима Југославије, тако и у поглелу унутрашње лемократиззпије земље. Упркос крупних војничких и политичких _побела које је у отој години матејквао сеиски изоол са осталим наротима Лугегдсттје. било би криво мисли ти ла су баите Лраже Михлилопића, које су тојнички растошене и, у Собији. потпуно лотучене. Снага Лраже Михаилотића и птће била толико у његовој пој-

ној организацији, колико у шпекулдант-

ској и реакиионарној политици оних хегемонистичких клика које су српски народ продале Немпима и које мн дан дањи, захваљујући својим многоструким међународним везама, покушавају ла учине узалудним огромне жртве српског народа, да успоре и ослабе ратне напоре у Србији м, помоћу сплетака, интрига, саботажа и завера, уларе с леђа на ослободилачки покрет, Разуме се, оно што је карактеристично за читаву подмуклу мгру окупаторских слугу у Југославији, карактеристично је н за Србију, Наиме: окупаторске слуге — отворене, полуприкривене и прикривене данас не наступају против народно-ослободилачког покрета само фронтално, у отвореној борби, Псбеде народа су постале стварност м тактика тих људи се постепено мења. Реакционарне вође и вођице разних партије, који су У полутмини, под окупацијом, било лично, било преко својих поузданика шуропали с Немцима и отвореним фашистима као Нелић и Павелић и радили против Народно-ослободнлачке војске и народно-ослободћлачког покрета, — те мрачне ин полле крезтуре се помаљају на светло дана н покушавају да се увуку У наролизнутра. То се најјасније мспољата у Срно-ослободтлачки покрет и разбију га бији. И то због тога што је, услед слабот развитка устанка у Србији у току 1942 и 1943 г. наролним масама стварна улога тих мрачњака још увек неловољно видљива, |

Гемерал-лајтнант М. Ђилас говори 6 спопазуму између маршала Тита и др. „Шубатића, а затим прелази на општи положа наше земље: ~

Општи положај наше земље у току ове године дана побољшао се не само у бквиру општих и међународних н међусавезничких односа, него м у односима са нашим суседима. Нова Југославија постаје најозбиљнији фактор и привлачна снага на Балкану и Средњој Европи,

Пре свега промене до којх је дошло у Бугарској учиниле су да се ова земља од нашег противника претворила у нашег савезника. У братској јужно-сло-

„венској земљи ми данас имамо искреног . пријатеља и све говори за то да ће се

наше пријатељство и братство са Бугарском све више продубљивати, — што одговара најлубљим вековним тежњама и бугарског народа и нарола Југославије.

У Грчкој, нажалост, ствари не стоје та. ко, Сада оружане снаге, које стоје под команлом владе Папандреуса, врше жесток терор над напим македонским живљем у Грчкој и то без икаквих основних разлога; Македонин у Грчкој не чине ништа друго сем што хоће да се организују за борбу против немачких завојевача, да говоре својим језиком и истакну своја национална права. Међутим, у Грчкој не постоји довољно разумевања за ово питање. Тамо се још није нашла довољно моћна снага, која би дала озбиљан и успешан отпор овој шовинистичкој поантици, која само може довести до тровања односа између нове Југославије и Грчке,

У Албанији се развио моћан наролноослободилачки покрет, Нова Албанија има најискренијег пријатеља у новој Југославији. Интереси Албаније и Југославије су заједнички и уско повезани. Данас гостоје све субјективне могућности да се између двеју суселних земаља развијају све срдачнији односи, започети у условима тешке и величанствене борбе против фашистичких завојевача. "

Италија, мизко поражена У “рату, и дап дањи претставља за нашу земљу легло свих могућих провокатија и интрига. Реакшионарни кругови у Италији, служећи се отрпаним паполама Мусоливија м Гајле о опасности бољтевичког, гуског утиприлобнју неке међунаролме кругове, камаја преко Југославије. покушавају ла ко бп залржали неке области које су нептавелно отете ол нас у ппотшлом рату, Изглела ла та господа мису ништа научила у овом рату и да неће и не могу да схвате да не може под њима остати и лаље Марод, који је против њих лигао устанзк и указао огромну помоћ општој стеезичикој ствари, =>

Говоргћи о залапима који прел мародно ослободилачким покретом стоје. рекао је:

Ире стега се мопају уложити коње петоти за повећање потног потентиола наше војске и наше земље, Не сме бити

ни једног човека, који пе би, било с пуше ком у рупи, било у фабрипи мили на њиви, не скидајући руку с посла, — радио за победу над непријатељем. Треба оле лучно и беј колебања организовати привреду и саобраћај на' еслобођеној територији им стати ма пут свим покутајима који би итлли за тим ла укоче или осла= бе напоре против завојепача, Треба уљложити све људске и материјалне снаге да се истерају Немци из наше земље и настави, заједно са Савезницима, рат до (безусловне капитулације немачких империјалиста. Треба организовати наптире народне масе у Јединствени наролно-ослоболилаче ки фронт, учврстити тај фронт изнутра, оргатизацноно и политички, и онемогући ти улазак у њега покварењанима, који су заједно с Немцима радили против Народпо-ослоболилачког покрета. Треба чу“ вати и у свим могућим облипима него вати у Јединственом фронту, а преко њега п у најптитим народним масама, братство и равноправност нарола Југослапије, темељ свих наших појничких и полифич ких победа , како у зељми тако и у иностпанству. Е

Треба, не жаљећи труда и снате, уло жити крајње_напоре за учвршћивање и даљу изградњу народне власти. Треба одрештти све истински народне снаге, да би места у народној власти заузели најпоштенији и најоллучнији патрпоти наше зе. мље. Власт која се данас ствара, јесте бат она власт о којој су сањалн и за коју су дали животе највећи и најбољи синови нашше домовине. Треба учинити све да та власт буде заиста народна и заиста лемократска и да ради онако како то пародлим интересима и жељама занста олговара.

То су наши први н најважнији залапи и из њих и сви остали произлазе.

_За велике успехе у ослободилачкој 609би наптих народа, за сигурну будућност нарола Југославије, за ослобођење испод

_ страшног немачког ропства — вечна слава ми хвала Совјетском Савезу и Црвеној армији, вечна слава мн хвала Октобарској ге волуцији, која је ту земљу и армију створила, слава и хвала Лењину и Стаљину који су ту револупију организовали и ловели до победоносног завршетка!

По завршеном говору који је био истрекилгн лугим пљескањем и повицима другу Титу, хор | Пролетерске дивизије отпевао је Совјетску м нашу химну, а затим су чланови Позоришта народног ослобођења, оркестар Београдске филхармоније и по менути хор извели успели програм. питака

Београдсни радни батаљони одлазе у Војводину

На иницијативу Београдског одбора тпародио-ослободилачког фронта врши са прикупљање ралника за обрађивање са лата у Срему и Банату, које су Мађа“ ри и Немпи напустили.

Да не би пропала та добра траже са радниди и ралнице који ће поћи на тај посао. Осигуран им је добар смештај и храна. % о њиховим породипама које остаку водиће се ратуна.

Велики комплекси земљишта, прострата поља под кукурузом п повртњати

" јот су иеобрађенн. све треба лићи, мпоге хиљаде хектара сада напуштеле земље треба поново обрадити и те плодове ставити па расположење палтој војспи, треба помоћи београдском станов“ ништву.

Београђани су %е одазвали позиву и јављају св на рал. Оделења у којима са пријављује пуна су београлске омладпна. Прва група ралника већ је отишла а данас одлази тећ друга. Наставља се пријављивање по рептима, и нове пар. тије п даље ће се упућивати. Потребно је много ралне снаге, јер ја посао велики. Сви ови ралнипи ће уларнички трионути ма погло и ићи примером остале омлалине натпх ослобођених крајеза. која је лизала жпто неколико стотина метара испред непријатељских линија .