Омладина

|| Страна 4

о

МЛАДИНА

Број 16

НЕРАСКИДИВЕ _ВЕЗЕ

" Има народа који су вам као људи које волимо — блиски и драги. За нас Јужне Славене такав је увек бно братски руски народ, а касније, после Великог Октобра, тај се осећај премео на све народе велике „совјетске заједнице.

Кроз 23 године бивше Југославије тај "је осећај народа према мајињ Славенства масизно, грубо и систематски угушиван.

Вечно ће нам остати у памети Београд, који је голим прсима ишао на жандарске бајонете да би могао поздравити првог претставника Совјетског Савеза, Плотни“ кова. Памтиће се дани кад су масе омладинапа и радника мапнфестовале захтев жарода да се Југославија, пред рат с фашнстичком Немачком, ослони на СССР и салопи војни савез са њиме. Неће се заборазнти да је једне једнине ноћи ухапшево у Загребу преко 500 студената, који су на дан 7 октобра 1940 хтели да изразе своју "љубав према братској, рођачкој земљи од које су нас одељили вештачким кинеским зидом.

Алнсе никад непокозебива љубав п вера ваших народа према Совјетском Савезу није угасила. Она се баш онда најјаче распламсала кад је најцрњи мрак вла220 Југославијом и Европом.

1941 год. док су још улнцканел пакинћурене шезпске хорде јуриле ка Москви, омладина Србије, оснивајући у Ужицама свој Српски народно-ослободилачки с иладннски савез, шаље — прва из мрака „Европске терђаве“ — своје ватрене то здраве совјетској омладини, коју је одтојио ЛањинскоСтаљински Комсомол. А тодтну дана касније, док су још издајтимом у иностранству све слаге упељи да проштре у свет лажи о ослободилачкој борби народа Југославије, и лок су у томе послу имали успеха у нокни савезтичким земљана — била је совјетска оизадчна прва, која је са симпатијама без резерве пратила борбу народа Југослааије и то изразила у своме поздраву омладини Југославије. То је било га време одржавања 1 Конгреса антифашнстичже омладине Југославије, у Бихаћу, од 27—29 децембра 1942. Али крвна повезакост између омладина двају варода, који су са највише самопрегорд и жртава до восили поробљеном човечанству слободу,| тошла је у пуном опсегу до изражаја ва ПО Колгресу аптпфашистичке омладине Југославије, 2—4 маја ове годтте, у Дрвару. У поздравном говору Комсомблиа, мајора Црвене армије, Василија Михантовача Сахарова као м у маси ноздраввих плсљлма совјетске омладине, јаспо се очнтовала љубав, коју гаји пајдненија омладина та свету према младом покољењу Југославије.

Данас су везе изкеђу совјетске и југословенске омладине нераскидиве. Њих је још јачом везом спојила крв млежих Првеногрмејапа, који су кућу по кућу кашег рођеног Београда ослобађали са истим херонзмом као д млади људи па свих крајева Југославије. Они по лаље изстављају да чисте сваку стопу наше драре и напаћђене Југославије и нико их влкте те може једне од других оделитл. То је пут која је изабрала омладтна Југоставије у нађежим данима нашега на рофа — и није се преварила. Пред очни младих Срба, Хрвата, Словенапа, Џрнотораџа и Македонаца лебди светао при. мер и узор хероје комсомолапа Матросова, Зоје Козмодемјанске, Таланхина, Оље та Кошевеј, Лизе Чајкине и безброја других.

И тај пример омладина Југославије пикада неће престати да следи.

СЛОБОДНИ БЕОГРАД СЛАВИ 7 НОВЕМБАР

Јот никад Београд није мога и није смео да слободно слави велике празнике читавог напредног човечанства. Ове године су борци наше славне Народноослободилачке војске и братске Црвене армије, улажући своје заједничке жртве, омогућиди Београду да први пут а својим улицама слободно слави велики дан, дали рођења Совјетског Саве. за, годишњицу Октобарске револуције.

Са прославе 7 октобра; Хиљаде м хиљад

Већ у јутарњим часовима 7. октобра почеле су да св крећу огромне масе света ка Славији. Над људима су лепрШад6 заставе демократске, федеративне Фугославије, федералне Србије, братског Совјетског Савеза и наших западних Савезника Велике Бриталије и Сједињених Држава Америке. У поворкама су носили велике транспаренте с пароАМА но слика Лењина, маршала Ста љинљ и маршала Тита. Осим БеограђаКА па прдславу су дошли и делегати из мибгих округа Србије.

Велики трг Слазије личио је на море. Свуда је стајао човек до човека, а стално св из околних улица елевале на трг бескрајне реке људи, Није било места за све бне која су хтели да чују, сусели улице бије су пуне. Поједине с групе певале, а сви остали су клипали својим ослебедиоцима, 'Народно-бслобо“ дилачкој вејспи в братској Црвеној армијв. Око трибина су стајали у реду наша борци са совјетским машинским пушкама. Народ је непрестано прилазно да их вити плећем. ;

У десет сати попели су се говорници та трибину. Берци 1 Пролетерске ди. визије певала су совјетску државну химну. Тихо, мирно и са највећим

поштовтњем слушала св химна на | Са прославе 7 октобра

ше братске совјетске земље. Затим су

наступали говорници: Прва је говорво

Ређалн су се говори један иза дру“

професор унлверзитета, друг ОСипиша!гог, о славним данима великог Октобра,

Станковић, претседник градског одбора Јединственог народно · ослободилачког фронта Србије. Иза љега су говорили другови; Мома Марковић, проф. универзитета Васа Чубриловић, књижевник Чедо Миндеровић н Михајло Швабић, члан Централног одбора Уједињеног савеза внтифалпистичке омладине Југосла-

е људм скупили су се на велмком тргу Славије,

вије. У име жена је говорила другарица Ружа Прибићевић, у име Словенаца настањених у Београду др. Иво Шаренпихар, у име Македонаце друг Благо. је Хаџипанзоћ, % у име омладине Београда н Србије друг Драги Стаменко-

На крају је иступио и књижевцик Радовљв договић.

: У бескрајним поворкама, Београђани кређу ка

који су од нас далеко 27 година, 8л8 чије тековине служе данас читавом ч0вечанству. Ређали су се говори о веливим учитељима совјетских народа, 0 бесмртном Лењилу, о генијалном стратегу Стаљину, који су ковали срећу со“ вјетским народима, који су совјетске људе научили да изнад свега мрзе неправду и насиље, а воде слободу. Говорили су о великим резултатима Овтобарске револуције, о совјетској демократији, о народној совјетској власти, д правима човека им жене, о једнакости међу људима, о свим темељима Ка којима је сазидана моћна совјетска држа» ва, која је својим прсима разбила поход хитлерових мрачњака на читав свет. Овака рет изречена на митингу била је израз захвалности Совјетском Савезу, његовом чеду Првеној грмији за сва што је учињено за спас читавог човечанства. Свака реч била је реч за» жвалности нашега народа своме старнјем брату, који нам је помогао да се спасемо рд нацлолалног уништења и да данас поново наши народи буду уједињени у својој народној држави, демо кратској федеративној Југославији. Али је сваки говор у исто време био позив, да и одсада, као до сада и још јаче не го до сада, мобилишемо све снаге да би сдом фашизма био потпун и што скорији. (Са прославе су послани поздравни телеграми маршалу Стаљину и командан• ту трупа Ш Украјниског фронта, марша» лу Толбухину. Борци |! Пролетерске дивизије су запевали вашу химну „Хеј Словени“... и затим су се десетине хиљеда људи почели разилазити,

Гаја

Славији где

је одржан митинг. .

6 бојза РОДЈИНУ До АИ

»В бој за редмму, в бој за Стаљина«: тако повоју Фовјетски комсомелцм, песмом на уснама граде м жмве, с посмом ма уснама се боре м уммру. За своју срећну отаџбину, 38 свог мудрог учнтеља.

Бесмртну славу стеклм су у отаџбинском стотмне хиљада комеомолаце. Стотине хероја Совјетског Савеза дао је Лењмисим комсомолљ. Дао је Александра Матросова, Људмилу Повличенко м толико других. Дао је м оних 6 бораца ма Дуваккојском друму, у данима од“ бране Севастопоља. Јуру Паршиња, Фиљченка, Одинцо55, тешко рањеног Ивана Красносељског м још два њитоа друга. Семм су звузелм у моћм важан положај м добмпм су заповед, да га преко дана задржа.

Око 50 Немаца јурншало је на 6 комсомопаца, али су билм разбијени. Самое малм број мх је побегао, Затим су бацили у борбу 6 тенкова.

Совјетским митраљези су добри, М дмнамитне бомбе била су јаче од немачког челмка. Од 6 тенкова остала је саме гомипа попаљеног гвожђа, Један од шесјорице жерој» погинуо је у борби, “

сзмати, Девет тенкова је

Немци су послалм у напад 15 оклопљених кола. Трм

тенка на једног комсомопца, а положај се мора задр-

_торело, Красносељски имао је

још једну дмнамитну бомбу. Стиснуо је бомбу уз појас к бацио се тенку под гусенице,

Поспедња борба је отпочела, Пет тенкова јуришало је на три комсомопца. Фиљченко је скочно под најближи тени м уништио га. Одмнцог м Паршмн погледали су се и. учинили — исто. Преостала два тенка повукла су се, 6 мртвмх комсомолаца устрајали су на положају, нспред Севастопоља.

Лењинсим комсемоп дао је отаџбини хиљаде других короја, јунака рада. Даша Гаршин са 16 година постгла је бригадир тракторске брмгаде у Рибновском, у Рјазанској области, У такмичењу тракторских бригада меЂђу четмри хиљаде брнгада њезина бригада била је прва. По плану м трактор морао би обрадити 425 жектара поља, а најбоњи тракторист Даша Гаршмн са својим трактором обрадила је 1.075 хектара. М жетву Ме кад је немачка артиљерија већ тукла њезин

Кад су Немци окупкрапм град Краснодон, комсомолци Сергија Тјуљењин, Ољег Кошјевој м Иван Зјемнухов организовали су у граду нлегалну организацију »Млада тардак. Оснивалн су трупе које су убијале

Немце м формирали партизански одред. Народног хереја Сергија Туљењина уловили су Немци. Туклм су га, мекопали му очм, гурнули су га у рудник м живог затрпалм. Пре него што су одвели на страткште девојке мз организације, херој Уљана Метвејевна Громова је саопштила својим другеарнцама да ће их Немци еодити кроз град. »А ми ћемо пезати! Лењинову најмилију тесмуј« ИМ пре мего што су је џелати гурнулм у отвор рудника Уљана је вмкнула: »Не бојте се смрти, друга“ к С нама су Лењин м Стаљин! Умрећемо за отаџ“ ју:

18-годишња Зоја Космодемјанскаја ступмпа је у.партизамски одред. Пробмпи су се преко фронта м отпочелн уништавати Немце, Дре ноћи узастопце Зоја је извршића тешку акцију. Запалила је куће, у којима су били Немци м њихови коњи. Швабе су мзгореле с коњима м кућама, Другу ноћ су згробили Зоју. Кад су је питали да пм је она запелмла коњушнице, она је одговорнла: »Да, ја сам, м мсто тако куће у којима сте ан, убице!ја

Кад оу зеју мучили, ћутала је, Само кад су је питали тде је љин, одговерила је: »Стаљин је на положајима, ом је свуда!« Тако је умрла Зоја Космодемјанскаја. »3а родину, за Стаљинаја Зато је совјетска отаџбина, вољена родина, непобедива, «