Омладина
Број 1
Из свих крајева Србије дошла је омладтна на свој историјски празник, ва Први конгрес. Сви су они дошли да испричају под каквим су тешкоћања испуњавали одлуке И Конгреса антифашистичке омладине Југославије.
Улицама Београда ишле су колоне омладине окићене заставама и трзнспарентима. Међу њима су борци са фронта, омладинци и омладинке из позадине. Сви се они сливају у једну снагу, у једну велику колопу, веселу и распевану. У целом граду се осећа свечав дан. Са свих страна се чује песма поклици маршалу Титу и нашој војсци.
ДОШЛА ЈЕ М МЛАДА ОВЧАРНА У
— Из којег си ти краја, другарице
= из Крагујевачког округа — из Врбице. Сигурно си чуо за моје село. Ово је чувено. У нашем селу извршавале су се акције, а нису могли ни једног партизана ухватити, — прича Росић Станија, осамнзестогодишња авчарка из устаничке Шумадије.
— Знаш друже ја сам била још мапа када су Немци дошли у наше село. Опљачкети су наше село убили неколико душа. једном када сам чувала овце видела сам први пут партизане. Рекла сам им колико има Немаца у нашем селу, где спавају. И кад год сам ја истеривала овце на пашу састајала сам се са друговима. Научи-
ла сам да певам партизанске песме, |-_
причали су ми о нашем Титу, о борби. Једном су Немци осетили да су близу партизани, Целу ноћ су пуцали, а код мене је било шест другова рањеника. Добро сам их чувала. Ноћу
Росић Станија, делегат из Крагујевачког | округа
сам им ископала склониште и добро сат их сакрила. Баш сам онда била срећна. Нисам могла ни дана без другофа, Спремим им колача и носим им
у шуму. Плела сам им џемпере, прала налаиителелесвалт 6. ртвалитивееи зид РеРшШле лиРе те ТАЕа
ТАКМИЧЕЊЕ ИЗМЕЂУ ОМЛАДИНЕ ВОЈВОДИНЕ Н СРБИЈЕ
У конгресним резолуцијама целокупна омладина се сложила да се у целој Србиј« спроведе такмичење између појединих скруга. Кеда је теј предлог прихваћен, војвођанска делегација је позввла у име војвођанске омладина омладину Србије не такмичење за месец дане: ко ће више подићи мостова, пруга, творница, ко ће више помоћи пострадалим крајевима итд. Овај предлог је омладина Србије одушевљено рримила. |
ОМЛАДИНА
НОВО МЛАДО ПОКОЛЕЊЕ
сам им веш и у свему сам пм помагала. једном су ме ухватили четници. Тукли су ме и тражали да им кажем где се налазе другови. Али им нисам хтела тишта рећи. Када су видели да им нећу ништа рећи — пустили су ме. Када су у једној борби пала три друга отишла сам ноћу у шуму и езхранила их. После сам одлазила ноћу када не пролазе туда четници и носила им свежег цвећа. После сам се на том месту и састајала са друговима. Нисам се никад бојала. ~
УВЕН САМ БИО ДОБРОВОЉАЦ |
Борио се он прбтив фашизма још у старој Југославији као (београдски радник.
— Хтели су да униште нату омладину, али ми се насмо дали. Видео сам одмах шта хоће непријатељ, прича омладинац, мајор Драгољуб Петковић-Столе.
— Нас дванасст омладинаца смо формирали Бабићев одред. Волео сам пушкомитраљез. Све до пре неколико месеци сам био пупкомитраљевац
Мајор Драгољуб Петковић-Стоље
Био је он прво командир чете, после командант батаљона, а пре осам месеци је постаб командант бригаде. И као командант батаљона био је у борбама пушжомитраљезац.
— Волеб сам као прави омладинац да будем добровољац, дамас сам свугде ми на сваком месту добровољац. Када сам нападао са својом четом на зликовце био сам рањен, али су ме моји борци изтели из првог борбеног реда, превили ми ране и наставили борбу. Склонили су ме у земуницу. Једног јутра су блокирали кућу у којој сам лежао, Било их је 150 са митраљезима. Када су ме позвали да се предам, скочио сам ја сам против њих 150. Мако сам био рањен у обе руке « у пруди убио сам пушкомитраљесца и пробио се. Други пут су ме ухватили на спавању. Мучили су ме зликовци, али ја им висам хтео нилта рећи. Одвели су ме на стрељање, Када су ме водили ја сам _ скочио на стражара, отео му пушку и место да оп убије мбне, убио сам ја њега. Читад сам Титове чланке и његова наређења и то ми је давало снаге.
НАЈМЛАЂИ ГЕПЕГАТ НА КОНГРЕСУ
Пистири Ваљева Фу изабрали свог делегата. Они су се спремили 28 овај конгрес, скупљали су прилоге за нашу војску, скупљали лековите траве за маше рањевике итд. Изашао је да говори и нај-
млађи делегат;
— Друтови и 6, ја — као делегат шионира ја сам овде да поздравим вас, делегате из свих крајсва Србије. Ја се осећам толико срећан, када су пионири града Ваљева имали поверење у мене и послали ме да уместо њих поздравим овај најлепши им најсрећнији дан омладине Србије. Ми млађи пиовири ишли сме из улице у улицу са малим касицама м сакупили преко 60.000 динара, за нашу војску. Ми м сами знамо да је то мало, али ми смо мали па су зато и наше снаге мале. М ми најмлађи пионири хтели бисмо да бијемо фашисте. Ми ћемо мрзети и гонити фашисте, са којима су се спријатељили чупавци, недићевци и остали њихови сарадници. Ми млали пионири нећемо им дати да се крију, јер када би се крили они би Тиме ометали нашу свету борбу.
Цео конгрес је бурно поздравио малог дедегата, а претседавајући му је пришао и пољубиб га уз опште одобравање.
Страна 5
Миливоје Ђунић, комесар ваљевске пмонкрске бригаде
РАЗГОВОР СА СОВЈЕТСКИМ ДЕЛЕГАТИМА НА ! КОНГРЕСУ СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ
Из другог реда са леве стране двора не будно прате рад Конгреса десет совјетских младића и девојака, бораца и командира са Мои Ш украјинског фронта. Они напрегнуто слушају, лица им исто тако сјају, а руке исто тако истрајно пљешћу као у наших делегата. То је делегација совјетске омладине на Српски контрес. На грудима евакога од њих сија се пб неколико орлена и медаља. Ту ФУ брдени: Отечественог рата, Црвене ввезде, Црвене заставе, Орден славе, медаља за борбене заслуге, медаља за храброст, медаља за одбрану Кавказа, за одбрену Севастопоља, з» одбрану Стаљинтрада. _ Пелегацију предводи мајор Воропајев Виктор Васиљевић, Рус, а са чињавају је још: мајор Булочев Сергећ Рус; хереј ; Гусјев Иван, Рус; ст. сержант, Аљаутдинов Аблул, Татар; о сержант, Остапенко
Совјетског Савеза капетан
у свему подражава м следи своје руководмоце, на челу св вашим вођом маршалом Титом. Нама се нарочнто допало то што се на Конгресу није растрављало о ситним стварима (спорт, клубови м сл. него 6 крупним питањима даљег подизања мн по раста ваше земље, што бржи слом Хитлера м мзградња ваше порушене км опљачка. не домсвине.
Ми смо знапи о вашој љубави према нашој земљи м совјетском народу м омладмим. Ми сме о њој змали пре стега по вашим делима, јер сте се ви жестоко туклими са Немцима од почетка, стално, м оњ да када је нама било кајтеже. А им наше новине стално су писале о теме. Ми смо знапи о вашим херојима, Ман Рибару м другима, Алм смо м поред света тога били мзненађени м дирнути оном љубављу птовнциме, пљескањем којим сте ви на Коњ гресу обасули Црвену армију, нашу земњу м нас када смо се дизапи на трибини
Делегација совјгтске омладине ге
Андреј, Рус, херој Совјетског Савеза; мл. дајтнант, Аслутаџејев Мажид, Кезах; Бељајев Михана, Рус; мл, лајтнант, Омељањенкб Олга, Украјинка; водник Криворучко Иван, Украјинсш; ст. лајтнант, Лугавој Виктор, Белорус. Има их тенкиста, артиљериста, извиђача. авијатичара И др. И сви су на фповту ол 1941 или
| 1942 г. Разговарали смб са свима, а на-
рочито са вођом делегације, мајсром Во“ репајевим,
Какви су ваши утисти по нотој ви и Српском конгтесуг
Мајор Воропајев нам је стгопстио. а по изразу лица остелих лелегата вилело се да се они сви са њим У потпуности слажу:
»Чим смо дошти у вашу земљу, одмах смо спозкалм да су Југослеванм трудољубив, радан народ, м народ којм ради по ратноме. М то нам се највише допало. Често смо сретали дечаке како ору на њиви св стојом мајком. Сем људм код вас нешто продуктивно раде.
Конгрес је протекао у омсоком патрмотском полету, Како је слао красно дошло до мзражаја јединство омлгдине за борбу
омладини
|протиа Немаца м спремност да омладина
Шта вам се највтше допало па натем Конгресу7
Највише од свега свима нама се свиђа борбена спремност српске омладине да уништава Немце м да уништи м казни све издајнике ваших народа.
Како цените ви, борци и командири прослављене Црвене врмије, нашу народ. но“ослободилачку војску, с којом сте се по нашој земљи заједно борилиг
На улмцама Београда м на другим ме стима паказала је народно-оспободипачка арммја примере дивне упорности, чврстине м храбрости у уништавању непријатеља. Мора се мстаћи да су се прекрасно показале девојке. Нашм борци, командирн, читав наш народ, усхићују се вашим девојкама. Гледао сам мк како мду улкцама Београда, слабо одевене, у танким блузама, м без обзира на кишу заносно кличу Титу м јединству. А на Конгресу смо в»делм да оне знају иступатм на трибини са красном ораторском вештином исто онако дебро како добро знају де ратују.
После дужег пријатног разговора растали смо се са младим црвенозрмејцима уз најлепте жеље ла се ускоро сретнемо у Москви на миткигу или Конгресу совјетске омладине,