Омладина

Број 29

СОВЈЕТСКА ОМЛАДИНА У БОРБИ ЗА ОТАЏБИНУ

У једном од прошлих бројева нашег анста објавили смо члазак претставника совјетске омладине, москопских студената Јевлампија Тарасова и Јекатерине Пожарске, који сада бораве у

Југосљавији,

Први део чланка Јекатсритс Пожарске, који овај пут дото“ симо, један је из низа чланака које ћемо о борби, раду и житоту совјетске омладине објавити у следећим бројсвина.

„-Наш народ, у првом реду омладина, Панић се негодовањем пуним мр-

жње према одлучили су по сваку цену да се боре — да се не боро на живот, већ на смрт, да се боре до потпуног уништења непријатеља.“ (М. И. Калињин).

м деном све више м анше похазује сан шм примере неви-

У историји ратних бојева, боре се милиони совјетске омпадине.

Слава руског оружја позната је целом свету. У тим мезаборавмим данима када Црвена армија уништавајући и гомећи не пријатеља надира на територију Немачке м заједно се армијама савезника стеже челични обруч око брлога звера, совјетским народом, његовим | одоажимм војницима м њиховим талентованим војсжовођама, полосе се ммог: ји при јетељм совјетске земље у ммострамству. То је признање које је заслужио народ, наша омладина им наше велике вокковоће.

„Семо напред, семо ка линији ватре, само кроз тешкоће ке ди и само ка

| — то је девиза омладине наше земље, прекрасне девиза, јумачка девиза“ Ове речи омиљеног писца совјетске омладине Николаја Островског на. шале су свој јасим израз у бој де лима младих патриота наше отаџбине.

Светлим примером тога служи херојска одбрана Стаљинграда, која је ушла

града-хероје млади војници својим под“ визима у име домовине мсписалм су не маво славних страница у историји Отаџбинског рата. – Шездесетдруга армија стајала је ко несаломљива стена на одбрани Стељинграда. за леђима јој је била Волге, а напред — јаки упорни непријатељ. Тих нек када су Немци слали на град ки љаде авмона, када су не сваки квадратни кипометар земља изручивали до шест жиљеда тона метала, који је мзбецивала

лио је да се поручи другу Стаљину: — За нас на другој страни Волге нема

земље. Ми ћемо непоштедно де укишта-

вамо фешисте. Натрег не идемо, само

напред!

..У жестоким борбеним данима одбране Стаљинграда, 16 комсомолецегардиста поновили су подвиг 28-рице гардиста-панфиловеца.

Гардисти под Василија Кочеткове били су нападнути ма падини једне узвлшице од стране не“ пријатељских војни! 16 војника је одбило четири непријатељска непаде, Два вода су легла на прилаз узвишице. Чашмистичка команда је бациле своје митраљесце против шачице јунака. Али овај мапад је био одбијен, Разјарени фашистм послали су тенкове, 12 челичних машина звекећући гусеницама, непрестано пуцајући, примицаге су се узвишици.

— Гранате за борбу! — командо [| "Кочетков. Упорно су се опиралм гердмсти. Два тенка су уништена, али оста. их десет се мицало напред, сипајући кишу граната м метака. Проредили су се редови бораце. Мало их је остало, са: свам мапо. Тешко им је било, Неједнака борба. Један од гардиста зера-

био је против-тенковску гранату и

фашистичког тенка, али је нспунио своју војничку дужност. “ тенк је био избачен из строја. Одушеаљени подвигом ратног друга, тардмсти су уништили четврти тенк, Комамдант је тешко рењен, Видео је: протне тројице младих војника иде осам немачких тенкова. Дочекани гранатама, шест немачких тенкова је кренуло на траг, оли два су

Редакција

војника мајразличитијих родова оружја. Зеслужену љубав неродг ужн»

носе разорне ударце непријатељу у духу и ма земљи. Само за две не рата више од сто младих пилота намеоно су се судурили у ваздуху са а стичким о авионима. код Моск припаде тору с Телаликину. о Вечитом _ слевом овенчала Фаст а браћа: двалут 1 Совјетски Савеза Дмитриј пасте Савеза _ Борис

Скромно м сложно живе даз див-јунака ма земљи, увех нежни један према друтом им са друговима. Али у ваздуху су

петина

чв: као олује. Досада су браћа уништила око 50 непријатељских авнона,

има наших пилота поносн се совјетски мород, омладина се учи од њих неустрашивости, јумаштву н херој ству.

ОМЛАДИНА

ЈЕНАТЕРЕНА ПОЖАРСКАЈА

Немци су бесно нападали. Испред топа водника Дмитрија Сергејева, наша црвеногрмеца Николо Художа по се тешки тенк. Сергејев ја отвормо њагРу и првом гранатом је умиштио тен 150—100 метара од њиховог топа ишло је још четира тешка немачка тенка, међу жојима и джа „тнера“. Хероја су примили меједнаку борбу. Прва грамета је биле упућема челном тенку „тигру“, али уде“ рмеши се у оклоп, одбила Свргејев |е поново команд тра!“ Овог пута „тигра“ мије спасво његов дебео челичним ожвоп — он је бис уништем, У тому неколико минута хребри русни војници Сергејев м Худов запаљили су два непријатељске твика, а три сесвим уништили, потрошивши при том само 11 граната, У овој борби Сергејев м Худов показели су вештину сов|етског гртиљерца м безграничну непоколебљивост руског жојника,

„Смелост м одњфжност“, говори друг , „само је једне страна хвромама. Друга страна, не мење важна, јесте вештина. За смелост се каже де заузима традове. Али то је семо онда када се смепост, одважност, спремност за ризи-

деју ратном вештином; они изучавају ротмо мсмуство, уче да ратују омако нако захтева победа.

Сваким даном на фронтовима расте број стрелеца који туку непријатеље стрељечни од првог пуцње Стрелац је смео борец који одлично вледа својим оружјем. Ом дрско ступа у неједнаку борбу протна непријатеља м борм се до кочја, до победе.

Неочекивано у развоју једне битке ма једном од крива појавила се опасност пробоја: оеде су се пробили немачки ми трољесци. Комендант је наредио стрелцу Меаркину де ветром зедржи непријатеља, По једем, по два су се провлачили Немми. И чим би са који од њих појављивао на узвишењу, Маарким га је снидао сворем прецизним метком. Тако мењајући пољожаје, стрелац је уништавао фашиста, једног за другим. Већ ја пало мртих неколико официра, пет, десет, дведесет војника, а Мармин је нестављао да

сло упоран отпор Маље метек за метком Он си сам бооно пао и ни је Рио против десетине Немеца, зауставио смабдеља своју врмију новом техником, У% Те УНиштивши тридесет војника м новим тешким темковима Ори и оФежра. „фер Аммамднња“ и другим, Али одважни пешаци, противоклопми стрелци, артиљери- борбу против непријатеља наше отеџсти — доказали су да су јечи од Ффаше бине до последње капи крви, дубока стичких „тигрова“. совјетских љу- вера у нашу победу, безгранична љубав Ам за победу, њихова пи према партији, великом Стаљину — то и упорност, побеђивали су мепријатељ- су мрте моје су својствене армијским ску технику. јсжој бор. Било је то дететог јула 1943 године. беном стаљинском племену.

С пута по Бугарској

нас је -жог народа којм је чврсто ријешем д пе кроз реј Није то био уништи све трагове фашизма, да = обични пут, ни _ разгледање _ крајеве же сву своју дуо према Совјетском које човјек мије никада видио и сусре- _авезу и мовој Југославији, да казни ти с непознатим људима — већ осје- све ратне злочинце м ратује на нашој Кај де се маљазнмо код толико срод: страни _ против немачко-фашистичког узе а код куће међу својима. Кад империјализма. Демократске снаге бу-

е обузимала туга због месрећа гарског пероде денес су толико јеке да

Бг борби, војња вештине, спремност за

уз је ту тугу медаладала радост шло пута. су наша браћа, што је читав ПИ Бугарски марод није узет А и кренуо путем којам су 21 мара 194: га. ха платио тако зешко као народа Ју за слободу, ч брат. слевије. У угарској сем у Софији и ство м сарадњу са славсисжим народи још понегдје, нема трагова ратног пума. Огромно дјело бугарске народне стошења. Али м бугарски народ дго рељолуције од У а 1944 есатине хжнкад је бугарски народ нуо с фашистичком — деје тњарао, мучио м осуђивао ма дугогосав значај данашњој Тин Обишли дишњу робију. У току три године смо читаву Бугарску, видјели респољло- 30000 Бугара дали су сњоје животе за жење десетине хиљаде људи, резгове- слободу, те мајваћи Дио од њих су рави са војницима, радницима, сеље- стрељани им објешени. Њемци, уз поциња, студентиња им државним фумкци- моћ бугарског (фрошистичког _ режима, онерима нове Бугарске — м ма сваком пљачкали су по пљану Бугарску и угракораку осјетили смо колико ја Отаџ- били вриједности зе 73 мнанарде зеве. свнски фронт задватио читав бугарска Најсмелији синови бугарског народа зерод, Програм Отеубинског фронта одлезали су у планине м мастављале одговара темељним имтаресима бугар- традиције Хаџи-Димитра м угледали се

да иду напред. ИМ тада су три (азота три комсомолца — Василиј Чирков, жвип Степаненко и Михаил Шунтомов ставивши на груди гранате — бецили се под гусенице тенкова м телима препречили непријатељу пут ка узвишици,

Презирући смрт у мис живота, верна заклетви до краја, непоколебљиво верна отаџбини, пуцаља су комсомолска срца.

Млади браниоци Стаљинграда су наследили од својих очева — учесиина одбраме Цармцина 1918 године — слов: ме борбене традмције. Они су се покаали као достојним синови отаџбине.

У ватри борби против немачког скуеатора борили су се м израсли млади мајсторн ретне вештине: евијатичарм, тенкисти, пешаци, вртиљерци, минери, десанти, сре морнари.

мечНема тог рода оружја, мема тог облика борбе. у Отаџбинском рету у коње ме би учествовао Комсомол, у коме он ме би био у првим редовима." Као потарда овим речима М, М. Калињине

уже многобројни примери јунаштва м белграничне о храбрости – комсомолаца,

15.000 људи на митингу приређсном у част доласка југословенске

омзадниске делегације у Пловдив

Страна 3

Југословенска омледкиска дегескије у грск њи бугорских смладвнских, рукстедклеца у Софији а

ма своју јужнослевенску браћу с Друге стране Тиможе, _Разговзрали смо са ммого бизшик партизана који су дамас официри мародне грмије м државни и политички фузкционер“. Сви они истичу да је борбу бугарских партизана у свему помагала борба наших марода. У чашој земљи створене су бугарске бригаде Христо Ботев«, »Васил Левскик м Георги Димитроњи, Оне су браниле част бугарског нерода, омда кад ја Бугарска окулециома војска заједно са Њемцима убијапо наше људе и палила

Борба бугарских партизана давала је мешим кародмма пр. да вјерују дз сви Бугари нису исти = о жупаторски војчици им да у бугарском народу нису замрпе слезенске и демокретске траднције, Партизансим похрет развио се уз пограмичне крајеве Југославије, у Софејској им Пловдивској области кео м по другим крајевима Бугарске. Бугарски партизани уживају у народу велижи углед, а отечаственофромтовска Бугарска достојно их је наградила а њихова мапора и жртве. Пали ај против фашизма постали су р бугарског марода као ишле су Кареџета ни Левски — борци за ослобођење од османлиског ропства. Слика и имена тих нових јунака гознетв су" широм Бугарска, а бугарско мајке пале пред њима кандила као пред иконама.

Јединство унутар Отаџбинског фронте које данас у Бугарској сачињавају ч гири демократске јединство. рада м села — гаромција је м услов а осигурање слободе и независности бугарског народа. Бећи дио бугарског народа знаде дз ће једино, вко сачува јединство, изњојевати ту једу мад своји | оћи во својих сусједа м волмнил савезник. дно

су ратови са бретском Србијом, тешка матастрофа у септембру 1723 год, учвршћивањо на власти резкцмонарних м шовинистичких клика, гостоство Нјемаце и злочкиства над бретским мероднма Југосла и мад грчиим народом. Па сваком се корвху осјећа да се у бугерској сматра смртним непријетерез нород м његоље слободе свежи омеј који слаби снагу и чарстину Отаџбимског фролте. Бугарски народ трпео је осетљив на покушеје разбијање једммства м на себотажа при спровођењу у живот програма Отаџбинског фрон:а. Слитли смо у Софију док се још маја глас демонстрената која су прозествозади протиа одлуке министарског савјета де се фешажстичким мривцима — срацирима м војницима — опрашта казна пођу пи на френт. Бугарски народ знаде да је питање мзжњавања ратних зл0чинаце који су вршили недјеља у Бугарској, Југославаи м Грчкој — питање прапороде бугарског народа и остварења братства са народима Југослаљије м свим осталим слободољубнзим мародиме. М одговорно је нерод не сема у Сефији него широм читање Бугарске. По свим градовима избиле су огромне демонстрације; сек без разлике м комунисти и земљоделци и остали, десетике хиљада наоружемих војкика изишли су ма улице м тргове м одлучно казали да немо смиловања за фашистичке злочинце. Ту се покгзаља снага Отаџбниског фронта м деможратске, резолуционерче традиције бугерског марода. Сутреден по доласку у Бугарску, били смо на митингу који је био приређен поводом студентског празника. Хиљаде студената сдлучко су тражили да фашистички професори 5 ду слстрањени из школа јер ски јати бугарску сомледину, не смо били им ма једном скупу гдје глами говора мија било питење “

микеца. имама катастрофа _ бугарског чароде: принцу Кирилу, Мижову, десетинама микислара м мародник — дочежео је мерод с одушвањењем м овакшањом. На стијенама, по улицама, у казцеларијама м школама, ма летцитрамспаромтима, сљусдје „ мети сено: "Смрт мгродним издајицамаа, »Хоћемо народни суди.

Бугарски марод микеде мије одобразво окупацију Межедочије и Србије од стране бугарске војске, м искрено је жагио што смнови бугарског марода помажу фашистима да поробљавају бре

ћу Србе м Македонце. Утолико је жећу радост огјетно бугарски мерод послије '% септембре, што се Бугарска — војска по првм пут у својој хистормја бори протиз Њамаца. Ту борбу започела је бугарска народна армија у земљеме Ју гославије помажући браћи Југославенима да се што прије ослободе. Ту че њеницу с поносом истичу маша браћа Бугери. Борбе које је бугарска народна врмија водила и Наша, Страци из оппемениле су бугарским народ и иа још взше његов понос. Посматралм сто домеке које марод приређује борцима, који се враћају са фронте. Нерод мм подиже слеволуке, обасипље их цаијећем м дарозиње, а улице м гргоан којима пролазе препљанули борци испуњене _ су жиљадања људи. с Мсте сцене видјели смо мод миспраћеја нових бораце којим одвазе на Фронт у Срем. Народ их паздрваља попуљарним поклацима; “на Бириини, »Забодита м нашу тробојку у срце Њемачкеч. Срганизецеје Отаџоне сног фронта местоје дз читаву земљу прегвора у ратни логор под паролом/ ве за фронти. Бугерски народ зна дВ ће се једило теко одужити својим ослосодноцкме — Црзокој врмији, де ће скрагити патња народа Југославији и стећи пуно право на њихого братство, 4 бусерски народ биње судломни њеликин посада Уједињених нација, Амумрешналичњка омладине __Бугерске. надача 16 стуо Клаџоњњжог фрола. У Пафринзетскиа одредљња пајваћа _— дчо береца бада су Омледнтци, а исто тако а дфас у редовлма народне вртиу Млада Мубар»ка антебрашичли сеје“ сми фу саојна оравеза пржења «утачека нон брролту, Спршелља су да даду стојв смаие 38 перодња арепород м да по брвве опе младе њуде ма која је ославно свој узнцеј засчаночки рад хитлврових сената,

Миа смо широм Бугарске видјели им обфетили братство, љубаз м дивљење ски народ г према #. Пеш посјет бугврској » прешворно се у посиг чиме роду. У свам гредовнља кроз њоје Ста прошли дочекеле су нас жи-

која читав Бу

кожој Југосљећ.

омлед“

ром

бееје ње сина њледих њуди ваћ и вор ниша м остала паром. У десрељања боФеја но по прговлна паљодижа, Бурсенћ Борнеа

па прадени, деемита љипреко њеда туда скрши су се де У Југославију им њер-

ме пипабња фриз мо змена ње-

њаг поздраве ња

ши дз је кб лош сразим та-

стања по ружролнинитњњи Пиве

а сну пеушњећ пора пије иу

сњисам сњију

РУдоца пао бу <а мр

дом упишке зружниваја и. очито вино рромасиске Бјачреће «орални темољи волим мрељиње м прпузнањења. Бусари Зиаду да је њељлкосрасна шовнннама у нашој земљи дожлаоо свој политички марод уништи

а морслна пораз, кр=

сва трагоге њвлнкобугерског ма.

# бугарски у9 је сттурним путем да

шољиниаОни су саватнли дз без слободне Македоније не може Бити братства м слога међу Јужним Слаженима м искрено се редују слободи тог непаћеног мерода. Прошлог мјесеца видјели смо као бугарски мзрод им омладина прима аницијатмву за помоћ машој дјеци и нашим народима. У Бургесу нису бали задовољни што им је додењено на збрињавење само 500 неше дјеце м тражман су 2000, а у Паввску говори аи су нем да сама њихова област можа прохромити 20.000 наше о дјеце. Та велика окција антифашистичње омладиње Бугерске претворила се у свемароАму еицију за помоћ мешам пострадовим крајевима. Они змају да 10 мије ратмв оштета него братски дуг. Бугорски народ не само ријечима, већ борБом « дјелима унре пут братству нешиж изрода, залијечује ране које су нам намијелм бугерски фашиста и уда ра чарсте темсље _ правог, народног вјечног пријатељства м најгашњих зе са новом Југославијом,

Славко Комар