Омладина

Страна 4

„Лара,

ероји не умиру

·_СЈЕЋАЊЕ НА АЛЕКСУ И ЛУНА

___ „Зе мама је остало сега неколико __„есеци бојења. Борика, Чајниче, КоБорам м Дурмитор. Прво ватрено крштења било је на Борикама: показеви смо да смо достојни имена пролетера. Ђурђевдамски уранен на Козари код Чејмича, наш урамек донео је смрт многим фашистима. А на снежном Дурмитору, док су у нашем пупеле воћке и зеленила се трава — запљускивво мес је снежни со хор и ледмо дах у грудима.

је пролетера остало не Дурмитору, 5 стао је међу њима им друг Миленовић = пошто су последњи метак испалили на непријатеље.

Сада смо на Живњу. Дани више ни су свежи, већ врели, трава се прелива У тамном зелемилу, а тамо испред мас жита се повијају од поветарца. Завичај је остао иза нес, али ом је у нама, у нашим срцима, грудима. Освзтићемо друта Милановића, осаммавст пролетера ма Дурмитооу. м ћемо м тамо код енице — да осветимо, до

„„На Дрини смо. Чули смо да је друг комесвр рањен врло гешко, да му је живот у питању. Зао да Алемса остане

али Доне, зар никад да га не видимо! Алежса ће бити увек са нама, Алекса ће живети са нашом бригадом: Алекса — то је наша аде.

„Пас је н Луке. Најбољи другави гину. Србија, кају је он увек носио у сршу, о којој је знао заносно да говорм, де пише — у Србијм ј» њего» гроб.

— Србијо, зер ти је потребна крв кашмих најбољих другова да би се ослободмла, препородила! Ево је — м последњу кап пролићемо за тебе!

Опет смо на обали Дрмне. Овога путе ми прогонимо непријатеља. Ово није ни треће, ни четврта, ми пета офанзива. Ми смо и онда знали да нес непријатељ меће уништити, па макар организовао још десет офанзива, змали смо да ће наша били последња. И сво, енз |е ту, наша офанзиве. Немци хоће по сваку цену де овладају комуникацијом Зворник—Бијељина, хоће да се пробију да би умакли ~

Миодраг. Ми. АЛуне

ти, де би умекли Заањаск а казми. Са њима су као м досада четници, усташ и сав шљаом народних изрода м надајнцљ Ати нн они им неће помоћи: прољетерска пескице је челична м о њу ће се разбити свим налети, својим грудиња пролетери ће разбити сазку тврЊеву, јер за нас мама препрекљ им тарђева. Дрина је мутма. Са околних брда диму 5е манкнови пољвенне: дна и пл.

мем, пепео м згвришта — ето ту је куљтура теме ЈеМе Тој пл племем мас зове м ми ндемо. у маше освете изгориће сав = отош — фирерови војмици, мародим изродм, роботи мзбезум-

(Ове редове о палим друговима, о

Ускоро потом четврта м пета офанзиње им опет — Дрина! Али о свему томе тешко је говорити без суза за свима оним који падоше од Наретве до Дрине, Не може се говорнти, а да пред о мима не искрсму о ликови најбољих и

Лих

комесара бригоде Алексе Дејовића, мавдог метапског редника ка" Севојма, чо: века који је био душа бригаде или мо жда још више, њено срце, Он је онда

Алекса Дејовић

ховао о челич“а кламфе 22 повезивање стлавова радм плелаза Донке и тешко сењем, у самртничком ропцу — док му је гангрема разједало ткиво — он је живео бригадом м за бригаду. Чини ми да чујем са Дрина његов глас, пи:

следње речи: З- сам да је мора. мо прећи“

ис: МАнловановић-Луне. Трећи херој Доуга ри-

гадњ пао је у Србији пролећа 1944 године. Хребар и неустрашив имао је уз то мајдивнију душу, знао је да осети. да саосећа са свачијим болом, са бо лом мајке чијег су јединца убили, се узвишеним болом Крајине у којој им |реднтеље без деце и деце без роди теља, са Црном Гором попаљеном и опустошеном. Борио се за слободу ти» крајева и пао је у Србија — да никабб ке умрњ

„Посматрем Дрину осезтљену сно: поима ражстли и слушам – уједмачену жачонаду топова, али ми се чини де зидим ликове палих другова веселе и насмејане, јер се њихов сам приводи у

фуфло, Чини ми се да чујем њихово громко „Уре-а!“ приликом сваког нашег јуриша.

мм. Из уБез предаха“, издање Проп, отсеке И пролетерске брнгаде

ОМЛАДИНА

Омладина Хрватског Приморја одозева охупатору

„је ли нашој дици гори мрзлој“ питају тихо, уз ватру шћућурене, бледа, испијана матере јумека Хрватског При

орја

већ трећу зиму проводе у брдима. Почело је падом Југослешије, када су |алмјани окупирали земљу са првим удврннм четемб које су прерасле у бетаљеон „Матија Губец“ и коначно данас у Хи! ударну дивизију, понос Хрватског Приморје. М мајке су издржала. Пребирући мучно, међу камењем шкр1у јалову земљу, оке су узек пронашле по који кромпирић за „дицу гори“.

Дуга јадна прича, дуга и мучна као и живот окупираног приморског села, гожори, поново потврђује са колкком љубављу помажу приморске омладинке, жене, мајке, своје синове и браћу у брдима, кољиким су напорима о“ изложене да би се одржало и да пропале као жртве тошке налашти. „4 и оскуднце.

Кад земље буде потпуно ослобођена, опоревљена од тешкик рана, причаће зечеркма омо ветре окупљене жано свсо; деци: „Море наше било је мекада љалско. Данас га можеш инди кроз врозоре како се несташно пјени и шу. «и. Онда је било око далеко, далско зато што смо га на мили. зоћу преко оштрог камења. Берило по „врило м ми смо донијваи кући море. „ла литара мора! Та то је читава ријека! купиле смо тада сухо грмље м смрчу, јер код нас неме шума, Мучно, тешко је горило смрдео грмље испод котлова у коме је слано море. И зади-

Понлони глбаксној браћи која се боре у нашој земљи

У тону Светске омпадинске недеље

у недеља Од својих средстава послаља преко 100 пакета апбанским борцима који се боре у нашој земљи. Омладинци и омла димне су послали све најбља што су имељи. Поред остале хране у пакетиме = песлано колача, цигарета, _резних ситинх поклона ми др. У сваком панету омладинци им омлавдинке су послали зисма елбансним борцима. Једна омлапише једном албанском борцу:

Драги друже!

Ви, елбакски смнови, који се донас Борите раме уз реме са нашом А јом, проводећи заједничко даоа у ровосима, такљим својим пожртвовањем,

овскидиво пријатељство. јер жртве ваших пелих другова и њихова крв су чаршћа веза него ма какви споразуми писани ма папиру,

Омвадина у позадини цани ваше жрве и овим својим малим поклонима жели да вем пружи видни покЕа своје захвалности. Исто теко ми ћемо ударнички радити у овој Сњетсжој омладинској недељи и заједнички -8 вама борцима на фронту задати последњи удерац фашизму.

Смрт фашизму — народу!

Поздравља те Љубица Јоксимовић омдади;

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СВЕТСКЕ ОМЛАДИНСКЕ НЕДЕЉЕ У БАРИ-У 20 марта одржам је у Барњу састе-

нем коме је присуствовале сва омладина мз наших устенова које се још тамо мелазе. На састачку је изнесем програм. прославе Светске омладинске недеље, коју је наша омладкна у Итапији одћу чиља да прослевн ударничким, поје

њав = ним редом.

Скојевец Пејо Ковачевић служи у че ти за везу при штабу ГУ армије, За време поспедњих марочито са истакао залагањем им пожртваваношћу,

Да

Пајо је на линији Киин—Срб, на дненици Мала Попина, по велижом леду и снегу постављао телефонску лимију, Ра“ дећи дуго, ом се ма стубу смрзао тако да су га другови морали скидати. Један сат доцкмје, кад се одморно, наставио је са постављањем линије.

За време борби соко Мостара, он је кроз Мостерско блато, у водим која му је допирела до појаса, постављао сталму линију за везу. Уз обалу су панвала стетлуцава плоче леда, зли Пајо имје

њима Који су стазрели нашу бригаду успостављена, читам из дуевника покојног друга Јова Када се, после тога, постављела лиЊега, (О- |нија К је до се

чет! њих дама пао је и он у Срему м у темеље наше нове државе, наше слободе узидан ја м његов живот. Дрине! Колико је успомена везано за њу! Хиљеду“

њи синови Србије давали су своје животе

м пред њиховим загеђеним очима естајеса је слика завичаја, оњиште.

теј задетак мора извршити за седам дена. Под врло неповољним прмлихама, Пајо је везу успоставио за четири дана.

до је показао да је ударних, Зато је, као најбољи у преткокгресном такмичењу међу омладином јединица при штабу ТУ армије, Ен ка дар пиштољ од мачелника штеба ТУ армије, генсрал- | њих мафора Павла Јокић

За затишје, у предасима, млади зојмици искоришћују свеки тренутак да што више маучили, образовали се м |културмо уздигам. На омлодинским са-

ктео да попушта дох линија није била |

+ | Даомесечно таккичење једикица при штабу |М армије

стамцима м конференцијама соко 400 омладинеца упознали су се са темама: Споразум Тит ја шала Тита ма | конгресу омладине бије, пит У народно-остободилачка борба, И заседвње ЗАВНОХ-а, Рад УСАОЈ-а, Ман “ шмрина ЗНОФ-а,

мздамо је 70 зидних мовина се 960 чламака и цртежа. тога маписано је 847 парола, 14 бројева усмених невина и 32 културно-просветје 17 приредба

204

рачунске радње је маучило 34 друга, 6 све четири је меучило 25 другова,

= врши МЕ задатака, вој-

мичко држање дисциплина били су знатни. Око 109. омлединаца ние је руковати пушкомитраљезом „Брен“ опнсиаати га. Омладинац Јозо Бак из пратећег батаљона, реставно је м састеза 13 секунди. Зе читаво време оннЕ омзашло је ма рапорт семо 12 другова, м то само роди ма. |хом

преступа.

Ниједан омлединац није тражио отсуства, Сто омлединаца је научило специјалке вежбе са аружјем м извело их приликом међународне ногометне утажмице Енглеска—Југославмја.

Живко Милић

миле су се наше бијеле колибице, зи дови су се озмојили тешким знојем, доз се водена пара тешко растајала са сит лим бијелим талогом, Теко смо добијале се, дјецо моја. Сто литара мора дева ло је три до четири кллограма соли. лето муна им зноја садржи оних 15 ки лограњма соли које смо мл врло честе пртиље на леђа и носиле далеко, босе — у Горски Котер и Словенију, Тамо је војска. Њој смо дали половину, а половину смо замијанили за кукуруз. Носили смо га кући, потрошили за неколико дана, онда се опет понављело оно исто".

Ољу истиниту, дивну причу о љубави приморских жена и омлодиним примоће гздном мајка својој деци. Причаћо с отлединки Фани ноја је тако носећи со превалиља три хиљеде километара О великој љубеви Приморки коју оне гаја према својој војсци причаће се приче. Оне су с њом делиле м добро и зло. приморке су Фећ 1742 за врема офанзиве на Дрежницу прошле с војском, остављале мртву децу у снежним наносима Велебита.

Омладина Хрватског Приморја бори се тешко им упорно готово већ четири године. Сушак, јуначки град, којим већ четири године грма плотуни, који се врло често шарени излопљоним лецима,

" тај Сушах одолава и данес ново смашљеним смицелицама и подвалама кепри. (атеља. Недевио су фешмсти покушал> увући сушачку омладину у „Дојче Југенд“. Омледина им је од! јочаним редом им удвоструче: тожама. Камуфлирани у разне униформе, намазаних Срчика (попут талијанских официра) омлединци медужео корачају улицама Сушака, подмећу паклење машине, пуцају иза углова на фашисте. Зато они данас м пишу: „Другови, пошаљите нем бомби им ежсплознња, друго нам не треба!"

Омлединке са Раба, које су недгано

уз прозоре седећи плало чарапе кли |

Браље маслине, на позив свога коте стог Народно-ослободилечког одборе одлазе баркама на ослобођену територту да посећују разне курсеве. Пут је засут минама, али оне су ишле, јер их је нерод зево и била су спремне да поднесу још много невоље, да пређу још виша зопрека, него што је минама засуто море.

На књизи „Други конгрес“ коју је она послала Титу пише: „Са Твојим именом у срцима ст се, друже Тито, ова књига“. Ова су слова нихва у штвмпарији у току напада немачких трупа на њу!

Приморци још нешто очекују. Биће то плод окруњен њиховим непориме м борбом. Дездесет година гледају ома беспомоћно м горко тамо прско моста моји дели Сушак м Ријеку. Ваћ деадесет година они слушају |зуж затворе нижа, њихове браће, а чули су м пуцењ метка којим је донио смрт Владммиру Гартаму. Оми ћа сласти браћу, они ћа наћи места и за слободољубиза Тали|ане крји се боре у нашим редовима,

Број 89

ЈУНАЧНА ОМЛАДИНА СА НАШЕГ ЈАДРАНА

У Делмицаме, ма слету, присуствовела је телијанска омладина заједно са хрватском, а речи дивљења које је споначо узаикмупа једна талијанске омл динка: „Нисмо знали да сте тако драги сечи су признања м дивљења које тазмјанска омпсднна гаји прања нашој оомладинки. Данес приморске омладинке уче наоодна кола, спремеју мн ните своја у хојима ће маићи ме свој || конгрес у Загребу.

Далмација је поносно

разви“ла стег слободе Иригна Долмација помосно је рошамла г слободе. Непријатељ је уништио ње привредне изворе у Далмацији: поголио мреже, уништио риболов, прегазио оскудне оранице, уништио вимограде им маслинке, Али мпзи, она још гордо стоји. Непећена, изгладнеља омлаужег запоже са у раду на житној обмови земље. Прва помоћ, која је стигла из унутрашњости, подмирила је тен мешто мало потреба народа,

још прошле године омладина Подашлиља поскидала је електричну жицу, сакрила је по шпиљама, спуштала у ресу. Вођена великом идејом ослобоћење ума је зала; м једном, над наша земља остане опустошена иза фашистичке шљачке ове ће жеша понсво домети тљост. МИ домеле су; електрични вод је поправљен, а жице које су ћутале межед у тамним шпиљама, весело зује 4 домосе севтлост. У двомасечлом тажмичењу семо смпаднна Корчула дала • 17.064 наднице које су утрошено при Зрању маслина, сејању м на другим рњловима на обнови.

Разммлела се омладина Челиње по розим м јеловим шумарцима. Пажљи-

ослобађа оскудне далматинске шуме па

резита. У пет дана ома је дала 100 надница. ФАзва, изггадмела деца, која су до

недавна сплитским упицаме својим пискавим гласићима упорно нудиле чоколеду м бонбоне да прехрзне болесног брата мам сестру, данас су смештана у обданишта. Старији другови, омладинши, очистили су им просторије, дворишта за игру. Сплитска трговачка ахадемијз сама је преузела ма сабе ста-

|рање око једног обданишта. Женска за-

матсна школа у слободно време шије омалишанима хаљинице м прави лутке од преосталих крпа. 700 комаде играчака магравила је омладина сплитских радиомице деци са Кордуна, Баније м Лике, која су дошла из Итали

Висока је свест делметинских омладмнмм из дубравачког округа које се јављају на педегошки рад у Истру. Оне пелезе у бретску Истру, на територију“ која је још увеж ишерана упориштима оплетеним жицом иза мојих подмукло вребају талијенски ножошари, Оне ће саде, у дњодесет година поробљеној Истри, шмрити идеје братства м слоге, у чије су темеље постављени животи

младих Истрана, који се боре данас заједмо се својом хрватском браћом,

„Зелениће се поља наше

Дроњевн, боси,

лиму црну машину, која је полако гуњ ћајући плазила мајурима богатих швап-

плодне Бачке

гледали су некад!вргнути војничкој дисциплини, подељешћућурени уз порушен своски зид ве- |

ми у десетине, окм проводе дане курса у упорном настојању око изучавања новог заната. Уз теоретски м пректич-

смих гавана м превртала бразде плод-|ни рад оми не заборсаљају м ма куљ-

мих сремских њива. Данас оми исти, | турно-просветно издизање, Њихо

Зид-

млади јунаци попаљеног Срема, седе на|не нозике доказ су дубока свести м сдругом тракторсном курсу у Новом Са- |младинског слама којим они приступају ћу. Лепа, велика црна мошина постале! послу.

Омладинци ла трак

мм |е друг којим ће омм, некада сиротени иза изваљених сеоских тараба, 9брађивати и плодити своју властиту земиљу. Има их 180. И Срба м Хрвета, понешто а, Мађара м Русина. Мећу њима има ммого другарица моје су теж навршиле 13 година. У 15 дена теоретске коју врше стручна лица уз помоћ омладинаца који су са успе-

завршили муос, они ће научити како м на којм начим ће најбоље, најбрже м нејкорисније обрадити запуштене бечке њиве. Касније, после 15-дисвне обуке они одлазе на практичан рад. Радећми по троје око једног трактора, онм ће успут јитм, кео им они први курсмсти, во неколмко хектара земље. Под

тору у Војподини

„Од нас зевнси хоће ли се наше родна ка зазеланити“ — пише је дан тракторист у зидним новинеме.

Сигурно, крај оваканк мледих људи који су некада тек чежњиво иза сеоских тараба пратили тракторе и који су демас коначно дошли до њих, крај омладине попаљеног Срема која се несебич-

зазелемиће се, оживаће пусте бачке њива. Замирисоће црне бразде м донети богат плод, Тада ће млади трактофмсти моћи с поносом дићи глеву м рећи: „Победио је наш радни фронт « едужмо се фронту хероја-бораце“.