Општинске новине

Страна 114

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ности, 1Кој« воде порекло са ;нашег класичног у историј^и Београда, ми наиланимо једно обиБажана. Отуда би било по све добро ако би ље лрађе у погледу културног развитка Беосе приступило раду на оснивању једног Ви~ града, кретања и састава његовог становнизантолошког музеја у Београду, у коме би штва, затим из области сталежа, развијања специјално била заступљена наша стара на- рада, заната, а тако исто и многих других родна уметност са оригиналима и верним ко- културних установа и тековина. Нарочито пијама, у колико би било тешко доћи до са- имамо доста нодатака :0 старој -ношњи који мих оришнала. Изгледа ми да је Београд нај- би се још могли прикупити, затим нриличан позванији да један такав музеј створ« а тиме број архитектонских објеката из прошлога и споља покаже да је у пуном смислу наслед- столећа које треба очувати, а изнад свега иик оне славе и величине којом се некада стоји сам град, доњи и горњи, који би треБалкан одликовао, а нарочито њешв глаени бао да се изгради архитектонски тако да по део — средњееековна Србија. Тиме би Бео- себи представља један музеј несравњене град испунио своју историјску мисију, а вредности. Моје је мишљење и од тога не |странц1и би ту требали да црие еве информа- бих одстунио ни овога пута, да би у горњем ције и добијају све податке, па и уметничке граду требало рестаурирати грађевнне онакве о прошлости Балкана, његовој величини и какве су биле још у доба Деспота Стевана, а значају у сваком погледу. Циљ је, дакле, да према подацима којима данас, хвала Богу, се Београд учини центром за дубљу студију располажемо. Те монументалне налате могле Византолошке уметности, а на посе старо би >се удесити за све музеје, споменнке и у српске. Овај би се посао могао извести ако опште уичнити да горњи град постане једна би се још сада приступило систематском при- привлачна тачка коју странци нигде у Еврокупљању података и припремању једног му- пи не би могли наћи. Наш град то може бити зеја, који би и епоља, мислимо на саму згра- ако се само буде радило у наслону па прошду, требао да одаје нешто у истини велико и лост, и прешућима која не смеју изостати у оригинално. овим данима националне обвове. Истичући Али оно што нае нарочито интересује у захтев ове врсте иредамном се откривају слиовом случају, то је питање градског музеја, ке старога града, палата и кула у њему, а нау коме би Београд као такав изложио све што рочито 7 класичних торњева о којима тако се односи на његову велику прошлост, која одушевљено говори био:граф Деспота Стеваје сама по себи довољна да унапред обезбеди на, Константин, давајући им и сва архитекоснивање једног таквог музеја. И ако му исто- тонска преимућства. Горњи град без тих кула рија ништа није оставила у наслеђе осем ових и палата неће никад бити привлачан, па ма градских зидина, које оу живи сведок његове каквом се виртуозношћу изводили паркови, велике и бурне прошлости, ипак је безброј који иначе коштају огромне суме. Подизање података, писаних и цртаних докумената, који палата значило би органско продужење оних показују развијање Београда кроз све исто- велелепних висова на ушћу Саве у Дунав, а ријске епохе. Прикупљајући грађу за књигу осем тога одавало би и сву величииу Београ„Београд у прошлости и садашњости" пово- Д а У наслону на његову велику прошлост. Пидом петстогодишњице емрти деспота Стева- тање је тзкео да га треба поставити у одрена, као и иначе, утврдио -сам да сам Београд ђеном облику. Постоје два дела вароши: етарасполаже са толико много грађе да би се Р а >_ која обухвата горњи и доњи град и вова, још сада могло несметано приступити осни- која се шири од Калемегдана у све правце. У вању једног градског музеја. На прво место новом делу може се стварати модерна в-арош долази грађа којом раополаже еама Општина, применом начела урбанизма, која су данас у затим Држава и приватна лица. Од приватвих целом^ свету као савремена усвојена, докле у лица треба нарочито споменути велику збир- старој вароши (горњи и доњи град) треба по ку г. Ђорђа Вајферта, тога великог нашег сваку цену очувати историју Београда, која добротвора ,који никад није престајао да се се одигравала кроз све векове на томе месту, интересује за уметвост, чинећи својим даро■ тако да би е правом могли рећи да је истовима највеће услуге нашој науци и умепно- , Београда стварно историја његовог грасти. Држим да нећу злоупотребити поверење Д а - То значи да у новом делу^ вароши можемо овог племенитог човека ако и на овоме месту бити најлибералнији, докле је конзерватизам саопштим, да ми је он у више махова давао ко Д обраде доњег и горњег града услов од изјаве да ће целу своју збирку о Београду кога се не би смело одступити, а да се не огре. о ) радо ставити Општини на расположење шимо о велике традиције нашег Београда. г.ади о::1ивања њевог сопственог музеја. О Кад се у главвим ливијама усвоји гледи!:=огр?ду постоје нарочито •многи подаци из ште о потреби подизања палата и кула у гор;,ооа Прпнца Евгенија, т. ,ј. ночетком 18 сто- њем граду, које би се искористиле за потребе ;;зћа, па све до нашсг доба, докле су подаци музеја као и друге културне сврхе, онда би пз ранијих времена ретки и махом растурени, требало приступити расписивању конкурса за сли је главно да и њих има. Поред података обраду 'горњега (Прада, а тако исто приступио самој тврђави, која чини златну стравицу ти и иостепеном 1ВЗвођењу ове велике зами-