Општинске новине

М. Михаиловић - Световски

МУЗЕЈ КНЕЗА ПАВЈ1А

Свака част и хвала осетљивом и родољубивом Кнезу. За Музеј Савремене Уметности, који је по склоиостима своје благородне и уметиичке душе благоизволео основати и оставити Београду, као евоју задужбину, изабрао је један стародревни дв >01р источњачког

барока, а данас занета реткога сведока у Београду, оведока оне ирохујале епохе прве српске,!сасв'им стидљиве цвастикултуре. Нашао је тихи, запуштен конак, који је свраћао шоглед сваког пр10лаз1Н1ика Богојављенске улии,е и поштујући пуни век његовог опстанка на догледу мирних савских вода и узбурканости историје, претворио је ту негдању кнежевску резиденцију, у нрву београдску пинакотеку. Као да је сам Кнез, који воли усамљене шетње улицама беотрадским, застао- једво по подне, ту у сенци Саборне Цркве и унео се, у оно прохујало доба правитељетвујушчег совјета и надзир<атељеког ока паше са три репа, чије су ноћи почеле бивати све несаније, у

христољубивих, младих ђакона, бучао је негда први мисаони живот слободних Срба. Ту баш, <под прозорима Књепиње Љубице, ту близу беше Возаревићева књижара; на два - три корака Читалиште Београдско', а на довик беше- прМа каоина, где се диманило

градским зидинама. Јер ту баш, на овом парченцету Београда пуном тамњана и појања источњачки и где су сваки час пристизали оа скеле јевропејци са куферима, пенушавих глава од пројеката просвећења и законодавства. Са тих прозора могла се сагледати цела културна историја Срба прошлога века, од 1838. г. Свеколики национални полет, савлирски занос, који је јачином дитамита, разорио и последњу подлогу турског го 'Сподарств<а. Испод њих су прошле толике пратње, толике туге, кад се скршио живот и зауставило срце, каквог човека којег је цео варод љубио.

Музеј Њ. В. Принца Павла