Општинске новине

Владислав Миленковић, новинар. Београд и индустрија

Са јачо.м (индустријализацијом зсмл.с наметнула се <и потреба да наши водећи и велики градови измане своју привредну политику. И то у толико пре и јаче у колико је индустријализација напредовала. У индустрији је лежала економска база наших градова што се већ сада довољно јасно показује, а нарочито на примерима као што су: поједине вароши у бившој Србији и сам Београд. Ако посматрамо највећи део вароши у Србији видимо несумњиво опадање. То опадање је тако нагло да се одмах тримети, да пада у очи. Нарочито 'су у тешком ноложају оне 1варо1ши, које немају никакве индустрије 1НИТИ су, нак, важнији дентри за извозну трговину. Запим долазе 1вароши са нешто индустрије и са развијенијим из:вознички;м пословима. Ове су у нешто повољнијем положају >од 1гр : вих. Најзад долазе вароппг које -су успеле да привуку индустрију. Ових је најман.е, али су оне данас у релативно најбол.ем полож-ају. У сваком случају њихов положај знатно одскаче од положаја првих и других. Економска база наших градова померила се и све се више помера ка индустрији. Београд је пре рата бно привредни 1 центар иредратне Краљевине Србије. Кроз њега је, такорећи, -струјао цео економски живот земље. Скоро ова увозна трговина предратне Србије ишла је нреко Београда. Трговина на велико просперирала је одлично, а уједио је била и економска бава Београда поред нешто индустрије. По слобођењу и уједињењу ситуација Београда се из основа променила. Велики' јдеО' :!шдустр»јских нредузећа, који је раније увозио у Краљевину Србију своје ироивводе преко Београда, нашао се сада у једној заједничкој целини. Границе еу се по-мериле. Државчга гаривредна иолитика форсирала је индустријализацију. Трговина на веЛ !ико у Београду -све је више почела да губи своју подлогу, а сем тога, и индустрнја је |ра : зннм путев1И |ма почела да долази у директну везу са потрошачем. На место да своју робу продаје гарво трговцу на велико, индустрија

је за детаљисту отворила своје централне продавнице. После тога почела је и са потрошачем да ступа све дирактније у везу. Ове су про!мене биле врло крупне, Што је најглавније десиле су се у једном релативно кратком временском размаку и, може се рећи, под нарочитгам околностима, које су онемогућавале да одмах буду уочене и да им се следи. Задатак је био комуналне политике да свој рад на привредном нољу добро' оријентише према новој ситуацпјн и доведе га у склад са новим захтевима и потребама. Има доста разлога зашто се то није и учинило. Али је мало таквих, који се могу узети као оправдајући. Овога пута не мислимо улазити у те разлоге, јер би нас то далеко одвело. Само подвлачимо факат, да се у новој ситуацији (насталој гаосле рата) комунална поли лика Београда на иривредном гаољу није знала оријентисати, те да би овој рад развила у гаравцу стварања и проширења економске базе Београда. Када се овај факат има на уму онда се може разумети највећи део' привјредних и социјалних тешкоћа, које данас притиекују Београд. Рекли смо да се економска база градова померила ка ицдустрији. Да је то тачно, види се најбоље ив наст-ојања многих градова да на своју територију привуку Ш1ТО већи број индустријских предузећа пружајући им различите повластице. Као пример навешћемо Загреб и Осијек. Још гарошле године у Загребу је, у крилу општинског одбора, образова® нарочити комитет за подизање индустрије. Задатак је овог комиггета да иодељивањем разних повластица; (земл.ишпих, у погледу електричне енергије, воде, канализације, трошаринаких) пр!ивуче што већи број индустријских предузећа на територију града Загреба. Ову политику није прихватио само Загреб. Њу данас спроводи највећи б;рој градова у Савској Бановмни. Али Осијек је, изгледа, у формулисању ове политике, као централног дела сво'је комуналне политике, био најјаснији и најодлучнији.