Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 391

О-сијек је први град у нашој земљи) који је ту скоро до>нео нарочити етатут у коме је предвидео аве олакшице и погодноети за развој «ове индустрије на њетовој територнји. Тај статут је привредни програм комуналне политике града Оеијека. У погледу повлаетица у статуту је установљен принцин, да оне морају бити у ср-азмери са .користи, коју ће град имати од дотичне индустрије. Као мерило за процену користи и размер стовластица служ^иће: 1) у коме ће се опсегу изградити ново предузеће; 2) коЛИ1КО ће упослити домаће радне снаге; 3) колику главницу улаже; 4) шта ће производити и из којих шровина; 5) какве ће машине употребљавати и са ко-јим погоном. За свако ново индустриЈско! предузеће безусловно се осигуравају ове погодности: 1) земљиште; 2) оелобођење или повлаш.ћење у погледу плаћања градских даћа и намета. Што се земљ!ишта тиче, оно. ће* бити давано уз знатно ииже цене, а, према врсти и опсегу предузећа, може се дати и бесплатно. Земљиште ће се по овим 'повлаотишам дарати: за фабричка дворишта и остале потребе, за фабричке зграде, складишта и канцеларије, за станове и дворишта радника и чиновника. Исти је нринцстп спроведен и код градоких намета. 0пш!тина може ново предузеће ослободити саевим ими делимично!, за вазда или «а одређени број година тарацовине и осталих градских даћа и то, како постојећих тако и онпх које се у будуће буду увеле. Ове ће се повластице давати и то: 1) Приликом подизања предузећа: за грађевински материјал, за машине и све друге предмете, који су потребни предузећу; 2) када предузеће почне рад и у то«у рада: на сав материјал сировине и поиусироЕине; 3) превозна срдства: под :ПОвластице ће подпадати и сва превозна средотва којима се п ;редузеће служи за довоз или одвоз материјала. Исто тако се предвиђа, да ће општиш ослободити дотична 'предузећа за одређени број година или за увек и од градских намета, садањих, а евентуал^но и нових, којга се од'меравају на основу непосредних државних пореза. Трећа врста повластице аиче се електричне енергије, коју ће општина давати уз најниже цене.

То би била прва група пбвластица, које су сасвим природне ако се жели индуетрија привући и унапредити. Али, оеечка онштина се није само на овоме задржала. У погледу повластица она је отишла још и даље што најбоље показује колико јој је стало да на евоју територију привуче што већи број индустријских предузећа. Тамо се предвиђа и давање нарочитих субвенција. Према приликама и расположивим средствима, као и врсти предузећа општина ће давати субвенције у овим облицима: 1) у облику зајмова; 2) суделовањем у капиталу предузећа уделама; 3) еубвенционисање може бити и на други начин у којој ће се прилици општина споразумевати са предузетником. Поред субвенција, предвиђају -се и друге повластице, које долазе у ред изузетних. Тако се, '»а пример, код проширења и техничког уеавршавања предузећа предвиђају и друге, нове повластице, које у отатуту нису изричито побројане. На случај да општина не буде раеполагала са дсвољно властитог земљишта она обећава да ће настојати за експропријацију приватних земљишта, одноано посредовати између предузетника и власника земљишта да дође до> погодбе. Изложили емо главне линије Осечког статута у намери да покажемо какве се све и у којој форми пружају повластице од стране једне општине оној привредној грани чији се развитак жели. Не сумњамо' у то да ће овим путем поћи и оотали наши градови, који су у положају да се у њима може развијати индустрија. То у толико! пре, јер само у тој привредпој грани могу наћи и створити ееби економску базу. То иото важи и за Београд. За Београд смо рекли да је после рата изгубио .добар' део трговине ан гро. Он је све више губи и за кратко време изгубиће је у свима браншама које раде са типизираним производима малог броја врсти. Трговина на велико задржаће се још донекле само у оииш браншама, у којима је велики број производа. Што се извозне трговине тиче она се у Београду и пре рата није могла развити, а после рата још мање. Оетаје, дакле, индуетрија којој Београд мора посветити већу пажњу и која представља, и данас и у будућноети, његову главну еконО 'Мску базу.