Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 469

Банкеши Оишшине Београдске у часш хрвашских сељака

Београдска општина, као домаћин, приредила је гостима низ свечаних банкета. Како је број гостију са домаћим званицама прелазио број од две хиљаде душе — то су се банкети морали због простора одржати у шест престоничких главних хотела: „Петрограду", где је и био главни банкет, „Руском Цару", „Империјалу" „Српској Круни", „Касини" и „Славији". Говор представника Београда г. Д-р Мил. Стојадиновића у „Петрограду" и отпоздрав г. Томе Јалжабетића После завршеног лепог банкета у „Петрограду", где су биле у главном присутне све вође делегација као: г.г. Иван Радић, Ковачевић и др., г. Д-р Мил. СтојаДиновић поздравио је госте овим лепим говором: Браћо и сестре, наши драги гости, На данашњи дан, који је добио карактер правог народног славља, ја мислим да погађам жељу свију нас, ако прву здравицу подигнем у здравље и славу нашег узвишеног Краља (Бурни узвици: Живео Краљ!).... у здравље нашег јуначког Краља, јуначког за то што је он био тај који је водио наше храбре армије кроз све бојеве, и на чијем ,|е челу он неустрашиво стајао, и чијем патриотизму и пожртвовању на челу храброг народа имамо да захвалимо, ако смо данас дошли до пуне националне слободе и уједињења, — нашег доброг Краља, који бди над судбином целог нашег народа, без обзира на сталешке и друге подвојености, нашег сељачког Краља чији су претци поникли из сељачких редова и који увек са пуно поноса говори о своме сељачком пореклу и на послетку Краља који је имао смелости, историску смелост, да нагласи ону класичну и историски значајну истину, истину, да он неће да између њега и народа постоје ма какви посредници. Томе Краљу који вас непосредно прима, који хоће сам да чује ваше жеље и ваше тежње, да буде у контакту са вама, осети ваше расположење и увиди ваше потребе и допринесе побољшању живота свеукупног нашег народа, таквом Краљу нашем узвишеном Краљу Александру I, ја вас позивам да напијемо прву своју здравицу. (Сви присутни устају и кличу: Живео Краљ! Затим војна музика интонира народну химну). Браћо и сестре! После ове прве здравице, која је на данашњи дан једна дужност и једна потреба, дозволите да вам упутим као нашим драгим гостима неколико братских речи, У слободном разговору као што то и ви чините, а као што ће чинити и остали говорницИ. Ја сам у мало тешком положају, јер се налазим између два „млада човека", два расна човека: г. Карла Ковачевића, коме је 60 го-

дина и још „млађег" човека г. Томе Јалжабетића, коме је равно 78 година. Кад сам рекао чика Томи да ћу говорити и питао га да ли ће ми он одговарати на здравицу, и, што је најглавније, да ли има написан говор, он ми је одговорио да нема и ја који ласкам себи да могу да кажем по коју реч, био сам мало збуњен кад ми је рекао да није написао говор, већ да ће бележити све оно што ја будем говорио и да ће ми на све то одговорити. Не кријем своју слабост, да ме је та његова изјава, изјава младића — старца довела у двоструко тежак положај, јер морам пазити шта ћу рећи у своме такође слободном говору.

Шумадијски сељаци Браћо и сестре! Наш данашњи скуп нема карактер весеља на коме су се људи доколичари скупили да се само провеселе, већ је по среди један крупан догађај. Не претерујем ако кажем да је ово у истини један догађај, — један велики догађај у новијој историји нашег народа. Кад то кажем мислим на све оно што неминовно ниче из ове ваше посете и ваших излива осећаја нашем узвишеном Краљу, и што наступа у промењеном реду ствари, са јачим наглашавањем заштите интереса нашег сељака и нашег сељаштва. Ова ваша посета је потпуно спонтана, као израз ваших жеља, излив ваших душа, нека виша потреба унутарња која није могла да мирује док се није излила на овај начин. Ја верујем да ће исте побуде које су вас руководиле да на данашњи дан манифестујете јединство пред престолом нашег узвишеног Краља бити вечито будне у вама и да ће јединство наше, ношено на плећима наших сељака, бити увек на једној солидној и чврстој подлози. (Бурно одобравање и узвици: тако је!) Никада не смемо да изгубимо из вида да су све велике творевине нашега народа биле