Општинске новине

Страна 470

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

дело нашег сељаштва и да су ницале из њега. Све што није било везано за народ и његове шире интересе имало је пролазан каарктер. Баците се у историју народа, било Срба, било Хрвата и видећете да су највеће творевине нашег народа везане за гараве руке, за снагу и стваралачку моћ нашега села и сељака. Не претерујем кад то кажем, јер су и наше народне слободе никле из села. Сељаштво је играло огромну улогу у животу нашег народа. Наша је држава претежно сељачка држава а 80 од сто нашег народа јесу сељаци.

Г. Д-р Милослав Стојадиновић

Ништа природније од тога да се државна политика, да се јавно старање у држави упути на правац спровођења мера које имају за циљ да најмногобројнији ред нашега друштва заштити, да се наше село и сељак као такав подигну. Ми смо увек претрпели неуспех кад год смо се удаљивали од народне душе, кад смо заборављали на оне слојеве простих народних маса из које смо се подигли. Има једна интересантна појава у нашем друштву: да сви они који ничу из сељачких редова, идући постепено горе, сви наши људи, сви наши народни великани кад постигну највиши степен свога развитка, опет се враћају народу. И мисао једног немачког филозофа, који је рекао: „Натраг ка природи" ја бих допунио речима: „Натраг ка народу из кога смо поникли". (Буран аплауз). Ннтересантна је такође та појава, да сви наши људи који ничу из сељачких редова и који се подижу до високог степена културе и напретка, осећају потребу да се врате натраг у народ. Шта зна4(1 радити за народ? Значи служити интере-

сима и величини свога народа. Ми смо политицч дали други, изопачени смисао тога, истичући као да јавни живот треба да има неке друге циљеве, који су одвојени од народа и његових интереса. Ако нас народне масе подсећају на пропуштене дужности, онда народ врши тиме само своју високу дужност, потсећајући нас и на опасност удаљавања од њега које је увек у историји света било фатално. Ако је реч о изграђивању нашег програма за јавни живот, не можемо да замислимо никакав програм који не узима за полазну тачку заштиту народних слојева. Свака таква политика запостављања најширих народних слојева била би у основи погрешна Ми, који величамо нашега сељака, не смемо да заборавимо да нам је он дао све. Ако би сте запитали странца чему се највише диви у животу нашег народа, видели бисте да су то творевине простога сељака. Наш народ, било Срби, било Хрвати, кроз целокупну своју историју борио се за своју слободу и она је налазила' најенергичнијег браниоца у широким народним масама. Било да је у питању Ђура Дожа или Матија Губец, или бесмртни Вожд Карађорђе, који је први дигао сељака у борбу за слободу народа, све су, то били прави народни вођи, који су познавали душу народну и ослањали се на широке народне масе. Све те борбе које су црпле своју снагу из широких народних маса биле су најзад крунисане успехом. Потребно је извући закључак, историјски закључак, да јавни живот не сме да има за циљ удаљавање од интереса широких народних слојева, од народа као таквог. Браћо и сестре, и наша градска култура и наши градови којима се ми поносимо у новијем периоду наше историје имају да захвале за ту културу неисцрпним снагама нашега села. Градове Шумадије створило је такође село, а градови Хрватске исто тако црпе своју снагу из огромне снаге хрватског села. Хрватском селу има да се захвали, ако су Хрвати могли да потискују страни елеменат, и ако је под тим притиском могло постепено да се дође до непознавања градова старе деспотске Венеције. То исто важи и за све остале наше градове. Ма како да се посматра живот нашега народа увек ћемо утврдити, да су сељачке масе биле те које су давале вечни прилив свежих снага целокупном народном животу. Тако је то било, тако јесте и тако ће бити и у будуће. Да смо се ми удаљавали у једном периоду од сељака то је ван сваке дискусије, и да је то био узрок наше декаденције политичке, то је такође ван сваке сумње. Ја не мислим никога да оптужујем, али код нас је било људи који су правили рачун из умешности измирења Срба и Хрвата. Кад год смо се нашли на окупу, а то је и овом приликом случај, ми смо могли видети да између Срба и Хрвата,