Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 693

Београда, који се, без стварне потребе, раширио до Жаркова, Кумодражи и Вишњице, или Београда чији грађевински реон, с обзиром на број његовога становништва, не сме ићи даље од Чубуре, Мостара, Кланице . . . Опет се дакле истиче питање грађевинског реона као кардиналног у питању модернизовања Београда. И држава може дакле с правом да каже: „Стегните реон, господо, па онда тражите помоћ од државе, да се престоница снабде модерном калдрмом, водоводом, канализацијом, осветљењем, школским зградама . . . Држава није дужна бацити терет на све држављане да би Београђани по периферији могли имати све оне удобности, које у првом реду мора имати центар града, и да би и у центру града Београђани могли зидати једноспратне зграде и окружавати их баштама...'' Трећа поука, коју нам пружа општински буџет, јесте у томе, што се из њега види како је тешко свакој општинској управи да ограничи личне издатке. Општински суд сам признаје, да је буџет личних издатака ове године већи за 1,500.000 динара. Истина, суд даје објашњења о томе и тврди у своме експозеу да је у 1929. години завео штедњу личних издатака, тешећи нас тиме да ће у томе правцу и даље радити. Можемо поклонити пуну веру тврђењу општинскога суда, али не смемо губити из вида, да смо ми земља „севапа и ината", у којој је врло тешко извести штедњу личних издатака. Ту песму о овој штедњи певала је до сада свака општинска (и државна) управа, али није у томе успевала. А није ни

лако у томе успети, кад се помисли да је идеал скоро сваког грађанина да се стави на општински или државни буџет, да ступи у општинску и државну службу, за постизавање којега циља проналази ваздан путова и начина... Признајмо, дакле, добру вољу општинске управе да штеди на личним издатцима али —- не полажимо велике наде на успех у томе правцу . . . Међутим, баш због те мале наде, треба се обазрети на друге начине који би довели до тога циља. Кад се погледа у буџет општинских иривредних предузећа: трамваја и осветљења, водовода и канализације, кланице, пијаца, и хад се прегледају суме за личне издатке у њима, видеће се колике велике суме иду за то. Несумњиво је да би ови издатци, без штете по службу у њима, били много мањи, кад би тим предузећима управљала приватна иницијатива. Време је да се помишља на то, да општинска експлоатација ових предузећа стаје врло скупо, и да због тога Београђани скупо плаћају и воду и осветљење и трамваје и кланичне и пијачне таксе... Треба, дакле, пренети ова општинска предузећа у приватну експлоатацију. У којем виду то треба да буде, то је ствар економских и финансијских стручњака. Несумњиво је да би се и у земљи, а у толико више на страни, нашло довољно капитала да ову ствар узме у своје руке. Можда би се. могла основати акционарска друштва, у којима би партиципирала и општина у капиталу и, следствено, у самој управи.