Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ =

Страна 695

би то било могуће, долази она огромна разлика на цени, коју треба да плати потрошач. И у остала годишња доба и код осталих производа јавља се ова разлика. Исти је случа ј и онда када београдске пијаце бивају преплављене поврћем. Прошле године, на пример, када се у Београду плаћао купус 150—2 дин. кгр. у Бељини га је било за две паре кило! Само се у време обиља разлика не осећа тако тешко. Узрок свему овоме лежи у начину снабдевања. Животне намирнице у Београд долазе са три стране: из непосредне околине, из унутрашњости земље и из иностранства. Снабдевање се врши на бази најширег посредништва. Док производ дође од произвођача до потрошача прође кроз више руку. То утиче на знатно поскупљење производа. Тако је до тржишта. На самој пијаци, пак, делују други фактори, који, такође, изазивају поскупљење робе. И када се све то скупа сабере онда излази да београдски грађанин мора да плаћа знатно скупље једино због одсуства бољег система снабдевања. Питање је сада како то утиче, како се овај постојећи начин снабдевања одржава у економском, социјалном и здравственом погледу? Рекли смо да данашњи рђав начин снабдевања утиче на поскупљење производа. Док један производ прође кроз више посредничких руку постаје дупло, а често тродупло и више скупљи. У колико један производ више поскупљује у толико се мање троши. Никада се не може створити права релација између поскупљења живота и прихода. Обично је да кад живот поскупљује приходи заостају и обратно. А Београд је таквог социјалног склопа да у њему преовлађују сиромашни и средњи човек, чији се приходи не измењују брзо. Код оваквог елемента осећа се макар и најмања промена у цени. Смањење потрошње извесног производа, ако није по среди осиромашење, изазива потребу да се повећа потрошња другог, сличног првом, али јевтинијег. Ако не то, онда се недостатак првог надокнађује артиклом неопходне дневне чотрошње — хлебом. Тиме се исхрана погоршава. Она бива и нерационалнија и мања, недовољна. Даља последица мора бити погоршање здравственог стања што се код недовољне и нерационалне исхране нарочито

изражава у увећању социјалних болести, првенствено туберкулозе. Треба погледати статистику па видети како се просечни Београђанин слабо и нерационално храни. Док у савременој физиологији исхране човека све више преовлађују поврће, воће и млечни производи, у Београду се ови производи троше, такорећи, у најмањим количинама. Потрошња конзервисаног поврћа с јесени и зими не износи у Београду ни килограм по становнику у току целе сезоне. Потрошња воћа је минимална, а тако исто и поврћа, млека и млечних производа. Београд се, дакле, недовољно и нерационално храни. Према томе, отпада и она алузија која се често чује, да је Београд трбух земље, да он поједе све што је најбоље и, углавном, да једе много. Једна свестрана здравствена статистика демантовала би ову алузију у основи. Како се ослободити бвога стања? Чиме обезбедити и како организовати на бољи начин снабдевање Београда најважнијим животним намирницама? Како омогућити да се Београд рационалније и боље исхрањује? -4то су питања која у једнакој мери интересују и сваког појединца и његову комуналну заједницу, јер од њихова правилна и повољна решења зависе доста благостање и напредак грађана и града као целине. За решење питања снабдевања најважнијим животним намирницама једног великог концентрисаног насеља, као што је Београд, има два начина. Први је начин, да се питање реши иницијативом и сарадњом комуналне заједнице. У таквом случају општина преузима снабдевање у своје руке: организује млинове и пекаре, отвара продавнице за набавку и продају производа широке дневне потрошње; регулише цене животним намирницама и т. д. Други је начин, да снабдевање организује приватна иницијатива кроз задружне организације: произвођачке и продајне. И код једног и код другог начина искључују се безбројна посредништва; између места где се роба набавља и онде где се продаје не постоји тако велика разлика у цени, која бл утицала на ограничавање потрошње; гарантована је већа исправност артикала са хигијенског гледишта и т. д. Први начин организације снабдевања не