Општинске новине

□ПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1315

сдичних насеља, што ће бити поздрављено како у нашој земљи тако и у иностранству, које се живо интересује и за све врсте наших насеља, а нарочито поборници покрета за сгварање градова у врту, који врше највеће утицаје на техничку изградњу градова како у Енглеској тако исто и на самом Континенту. Тако на пример нема ни мало бојазни да ће изграђивање делова на Дедињу и дела код Топчидера одвести стању упропашћивања насеља у тим крајевима, него ће се, то можемо унапред рећи, очувати у потпуности карактер вароши у врту са зеленилом и шумом, која ће у тесној вези са Топчидером, Кошутњаком и Раковичком шумом дати целокупном крају један од најлепших изгледа. Овај начин подизања насеља, који је дошао до изражаја на Дедињу и околини ишао 5и у област оних насеља која смо нарочито обрадили у претходном излагању код наше треће зоне. Овде су летимично набацане идеје и конкретни предлози, чију остварљивост, мислим, не треба нарочито доказивати, а ствар је посебне студије која ће се свакако и наставити на бази овде учињених предлога па самим тим одвести и стању стварно пошумљене околине Београда, — једна лако остварљива идеја која је све до јуче изгледала неостварљива. Овде се у осталом ради не о простом пошумљавању него о коренитој измени у карактеру насеља, саображавајући их све више начелима технике, хигијене и науке у опште, на коме пољу бих ја желео да и наш стваралачки дух покаже своју несумњиву способност. Питања урбанизма за нас су нова, бар за широке слојеве нашег друштва, али ја мислим да се она даду лако решити ако се само буде озбиљно водило рачуна о могућностима измене нашега града у далеко бољи као што је то диктовано како обзирима према Београду, тако исто и обзирима према целој нашој нацији, чија се снага, полет и величина огледају добрим делом и у ономе што она буде испољила на пол>у изградње и напретка Београда. Н. Уређење Савске падине У почетку ми смо нагласили да треба ради доказивања тачности једног гледишта из области урбанизма извући из комплекса тешких питања првенствено она која су сама по себи важна а уз то могу да послуже као образац за решавање свих осталих питања. РешаваЈући њих као најважнија ми на прост и лак начин доказујемо могућност решавања и других питања која су са овима основнима у тесној вези. Једно од таквих важиих питања. је ван сваке сумње и питање уређења Савске падине, нарочито у ужем и најглавнијем делу

који се простире 'од доњег дела Калимегдана, па онда идући Карађорђевом улицом на простору који је обележен том улицом па затим паралелно Савом и даље ка Жељезничкој станци. Тај простор између обале реке Саве и Карађорђеве улице изгледа ми да чини Гордијев чвор за решење једног крупног питања урбанизма, о коме ће овде бити специјално речиЦео крај који чини Савску падину као да је био изван домашаја јавног комуналног старања у погледу његове техничке изградње. Између осталог и све улице у томе. крају остале су технички необрађене и некалдрмисане. У последње време Савска падина је предмет нарочитог старања, а за кратко време успело се да обраде готово све главне улице, чија је модерна обрада у основи изменила карактер тога краја. Тако на пример израда Зеленог Венца, Призренске, Босанске, Поп Лукине, Карађорђеве улице и т. д., затим спајање Карађорђеве са Зеленим Венцем модерном улицом која ће имати и трамвајску везу, — све то одаје максимум напора и показује корениту измену краја коме предстоји, ван сваке сумње, сјајна будућност. Што је битно у свему радови овако великих размера у овом значајном и старом делу нашег Београда долазе у веома згодан час. Управо сви ти радови претходе једном, рекао бих историском преокрету који је наступио у животу наше престонице, а нарочито у погледу Савске падине. О томе важном моменту треба нарочито говорити. Ја ћу овога пута додирнути само неколико важних момената, који би, аналого осталим питањима из области урбанизма могли бити предмет специјалних студија. Нарочито је важно да оно што је главно код ових излагања не буде изостављено. А главно је то да је цео крај Савске падине добио сасвим други значај него што га је икада имао у развићу наше престонице током XIX и овога столећа- То мање-више важи и за крај на Дунаву о коме ћу говорити засебно и на другом месту. Да се вратим, дакле, на Савску падину. Некада је живот Београда, што је сасвим разумљиво, еволуирао у правцу сталног померања од Саве и Дунава ка Славији, затим ка Авали и Мокром Лугу и т. д. Београд Је био погранични град а његово ширење било је искључено у радиалном правцу, т. ј. није се могло ни помишљати на ширење Београда