Општинске новине

Страна 1316 =

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

у све правце, најмање пак преко Саве и Дунава. Ове две реке, дакле, спречавале су да Београд прекорачи на другу страну, што је било у његовом интересу, у интересу његовог правилног развитка и напретка који-резултира из Богом даних услова под којпма се развија наш Београд, варош јединственог положаја и велике будућности. По кат-кад у неком историском периоду пружана је могућност обостраног развијања, т. ј. ширења Београда на обе стране. Тако на пример кад га је Принц Евгеније Савојски освојио 1717 године, онда је поред уређења Београда на овој страни био уређен и крај на коме је данас Савска плажа- Ту где се он данас налази била је велика тврђава која је била спојена са београдском тврђавом, а тако исто једна тврђава налазила се на Великом војном острву и десно на другој страни Дунава (на панчевачкој страни), која је тврђава са осталим узгредним зградама чинила комплекс утврђења за одбрану Београда. Ово интересантно и, рекли бисмо, типично ширење Београда на једну и на другу страну река карактеристично је баш због тога што има карактер чисто војничкиУ наслону на ове историске констатације морамо признати да се данас наставља ширење Београда у истоме правцу, но с тим што је сада карактер насеља у основи измењен: на место војних дошли су други грађевински објекти који служе привредним, социјалним и другим културним сврхама, а тврђава београдског града уз сталну пацификацију земље већ сада је добила у највећем делу карактер модерног парка, докле је потпуно изгубила. ону ранију ужу стратегиску вредност. Повлачење ћесарове војске из Београда крајем 1739 године Аустрија је примила обавезу рушења величанствених утврђења на другој страни Саве и Дунава, тако да од њих данас нема ни трага ни помена, а весели купачи на Савској плажи не наслућују ни грађевине ни догађаје који се одиграваху на томе месту. Кад су Турци у своме продирању на Север спојили територију северну са јужном, Београд у урбанском погледу није био везан за крајеве са друге стране река. Та веза у колико је и била, била Је сасвим безначајна, управо чисто стратегијска и постојала је у подизању мањих мостова који у осталом нису могли бити ни од каквог утицаја на развитак вароши у чисто урбанском погледу. Доцније за

време Срба Београд је остао чисто погранични град, чиме ми објашњавамо његово ширење аналого приморским градовима даље од воде. Али и ту упоређење са приморским градовима не би било на своме месту са разлога што су приморски градови најживљи на обалама докле је, захваљујући спецефичном односу мале СрбиЈе према агресивној Аустроугарској империји, Београд стварно био лишен могућности да се слободно и несметано економски развија на обалама Саве и Дунава и поред тога што је живот у томе крају одавао известан економски напредак, свакако у мањим размерама. Природно је, логтно и сасвим у складу са економским и свима другим интересима Београда да варош буде најживља у своме најважнијем делу поред Саве и Дунава као што је то већ у мањим или већим размерама и бивало у појединим историјским периодима. После рата Савска падина није дошла до свога природног, рекли бисмо историског изражаја, него је живот у томе делу био релативно слаб. То показује и висина саме ренте која је увек добар барометар за оцену кретања економског живота сваке вароши или појединих њених делова. Као израз тога стања видимо да и поред спајања територије са обе стране Саве и Дунава, т. ј. после нашег ослобођења и уједињења, непосредни утицаји нису се могли испољити на формацију Савске падине и на њен технички развитак у првим поратним годинама. Београд је и на даље носио типично обележје сталног померања центра, који је, као што смо већ објаснили у ранијим расправама, некада био у Доњем граду (доба старог Сингидунума) затим се померао Кнез Михајловом улицом код старог „Гранд Хотела" где је сада Академија Наука, па онда ка Теразијама и даље брзо ка Славији, Макензијевој улици и т. д. И ако су, дакле, сви Богом дани и историски услови били ту да се нзврше корените измене у карактеру Савске падине, а њена важност врати на стару историску основу појединих периода, важност коју јој у осталом додељује сам положај и значај двеју река, ипак Београд у поратним годинама није искористио услове за нормално оживљавање крајева поред Саве и Дунава. Ово последње наступиће, и већ је наступило, изградњом моста на Дунаву, који ће спајати Панчево и Београд и моста на Сави