Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 101/

који ће спојити Земун, па самим тим створити и све услове за једну недељиву Општииу. Изградња мостова, да то опет подвучем, зиачи читаву револуцију у животу наше престонице, а довршавање њихово и предавање истих саобраћају толико је важно и изазваће такве позитивне промене у животу наше престонице да би за те догађаје требало везивати и све друге реформе у колико се односе на Београд и суседне Општине. Већ први радови на Савском мосту, у вези предузетих техничких радова од стране Општине, учинили су да је наступио упадљиви пораст цена земљишта па је самим тим и онај спољни знак, или како пре рекох барометар, наговестио позитивне промене које наступају у томе крају. И ако живимо у доба привредне кризе, за коју верујемо да је пролазна, ипак је вредност земљишта знатно скочила, и, по моме дубоком уверењу, еволуција живота тога краја, у колико се тиче цене терена, изражаваће се у сталном скакању цена земљишта савске падине која иначе изобилује свима трговачким, привредним, техничко-саобраћајним и- другим преимућствима. Тиме и питање центра вароши улази у сасвим нову фазу развитка. Крајеви и улице београдске који су, у делу Савске падине, били у извесном опадању и већ одавали карактер потпуно мирних крајева, наједаред оживљавају, враћајући се на онај изражај своје снаге који је у природи потпуно измењених односа и услова под којима се развија наша престоница. Но то су све питања о којима би се дало засебно говорити, докле је моја првобитна жеља да излагања сведем на истицање свега неколико главних момената. Мислим да се из ово неколико начелних напомена како о важности Савске падине, тако и о коренитој измени која је наступила с обзиром на њену увеличану важност из1 радњом моста и иначе, сасвим довољно доказује и огромна важност дела вароши који смо мало пре обележили на данас густо изиданом простору између Карађорћеве улице па све до Саве и даље ка другој страни новог моста поред Саве. Слика 3 коју сам У гу сврху спремио показује садање стање Савске падине у поменутом делу. У приликама више заостале привреде наше раније епохе овај крај са оваквом обрадом могао је да се замисли. Карађорђева улица могла је бити

тесна онда када су воловска кола транспортовала робу из Београда за удаљена места Србије, а тако исто и облик блокова и парцела као и целокупна регулација могла је носити још увек оне типичне одлике једног сразмерно заосталог градског живота. Но и поред свега морамо признати да је између привреде и потреба Београда тога доба постојао несумњив склад са начином техничке обраде овога краја, па чак и са начином истовара робе и целокупним радом који се обављао више минијатурно. Ја нарочито подвлачим ту хармонију између економских потреба ранијих епоха и начина техничке обраде како самих зграда, тако и парцела, блокова и самих улица. Слика 4 коју овде прилажем показује наМ нови Савски мост који избија преко садашње Државне штампарије на један велики трг који се ствара у Поп Лукиној улици пред садањом Државном штампаријом, а затим непосредно улази у Бранкову улицу, која ће, ја то смело тврдим, имати у наредним годинама, т. ј. после изградње моста, карактер једне најживље улице Београда, што ће бити од утицаја како на цену земљишта тако и на цену локала у тој улици, па чак и од утицаја на саму обраду палата које ће се у томе делу појавити. Теразије на тај начин остају удаљене свега неколико минута од Савског моста, тако да ће Бранкова улица идућих година, више проширена и улепшана, служити и за тако звани „корзо" за шетње Београђана до и преко моста, захваљујући величанственом погледу који се открива на тој страни. Теразије у делу до Балкана чине вратнице Београда које спајају нашу престоницу са богатом Војводином и кроз коју ће у кратком времену јурити свакодневно на хиљаде аутомобила и теретних кола. Можда би се и важност тога места требала и споља да нагласи одговарајућом архитектуром. Са тих разлога ја лично никако не бих био за т о да се ма шта ради на Теразијској тераси пре но што се у идућим годинама оствари у потпуности програм спајања са Земуном и та тераса као и цела Савска падина тек онда дође до свога природнога изражаја, коме крају узалуд сада тежимо да дамо бољи архитектонски облик. Ја мислим да није задатак наше генерације да све проблеме реши, него неке проблеме, а ту долази и Теразиска тераса, треба оста-