Општинске новине

Страна 1320

ОНШТИНСКЕ НОВИНЕ

слободне површине између Карађорђеве улиде и савске обале. На приложеној скици 4, која иде уз чланак да би се боље демонстрирала лакоћа извођења овога програма, види се ток Саве као и обала која је на овом плану унутра увучена, за разлику од садање обале, јер је за регулацију Савског пристаништа усвојено да обала буде увучена тако да се тиме добије више у слободном простору. Тај простор се такође јасно види на приложеном плану. Проширењем Карађорђеве улице на двоструку ширину, најмање, добила би се једна веома лепа саобраћајна улица уз то чисто меркантилистичка и репрезентативна, а експропријацијом и рушењем свих зграда на простору између Карађорђеве улице и Саве добио би се један простор, апсолутно потребан за обављање свих послова који се везују за само пристаниште. Ја мислим да је немогуће да се задржи садањи генерални план у томе делу, него се по сваку цену мора приступити измени на овај начин. У техничком, саобраћајном и економском погледу не да се ништа лепше замислити од решења које предлажем на бази проширења Карађорђеве улице и стварања потпуно слободног простора све до саме Савске обале. У финансиском погледу ствар би се могла решити, чини ми се, такође неописаном лакоћом. Проучавајући ово питање на лицу места и прикупљајући аутентичне податке о вредности земљишта, о киријама које се плаћају власницима тих кућа као и све остало, дошао сам до резултата да би Општина могла ово питање да реши на начин што би закључила један мањи зајам за просту куповину имања тога краја, а што би изнело сада највише око 20 милиона динара. Али на место да сама из сопствених средстава отплађује овај зајам, онз би могла просто не рушећи за неколико година грађевинске објекте који иначе дају релативно добар приход, па да од тих прихода исплађује зајам закључен у сврху откупа и регулације тога краја. Како мост још није готов и како ће проћи две до три године докле се св'а техничка питања у вези са уређењем тога краја не уреде, то би био грех ако би Општина одмах приступила рушењу грађевинских објеката, који би је оспособили за отплату дуга ради извођења овога програма. Претпоставимо случај да она на тај начин и не исплати целокупну суму дуга, али ће у сваком случају

највећи део, у најмању руку две трећине, моћи да исплати за неколико година помоћу прихода од кирија, које ће наплаћивати она као сопственик свих тих зграда. Не чини ништа да за овако један велики програм Општина и поднесе трошкове који би износили једну тређину целокупне суме, па евентуално и мало више. Размишљајући даље о питањима ове врсте открива се и нехотично лака, нова могућност регулације тога краја на сасвим модерној бази а да Општину не кошта ни једне пребијене паре. Ствар је и сувише проста. На том очишћеном простору између Карађорђеве улице и Савске обале, где би се све куће порушиле, пошто се прошири Карађорђева улица и обележи парк, на томе тако добивеном простору могле би се резервисати извесне површине за зграде које сам отприлике на приложеном плану црно обележио.. Те зграде могу бити и мање но што су на плану назначене. Али претпоставимо случај да оне по своме обиму остану као што нам показује план који се прилаже. И у том случају главно решење остаје непромењено. Главно је да Карађорђева улица буде проширена као и простор око Савске обале. По овом новом пројекту између тих кућа налазиће се паркови и слободни прилази који омогућавају, поред непосредних користи сд овнх неколико нових зграда које би се подигле, да све куће са Карађорђеве улице, имају леп изглед на Саву. Тако замишљене зграде које би се у томе парку подигле и иначе су апсолу гно потребне. Општина би издвојена земљишга за зграде према систему ов. плана могла кроз 2—3 год., т.ј. пошто поруши постојеће зграде, да прода по цену коЈа би, не претеруЈем ако то кажем, одговарала у најмању руку оној суми коју би она издала за експропријацију и регулацију тога краја, т.ј. за ослобођење њс гово од садањих ругоба. Да то буде меродаван је факат што ће, према већ утврђеној чињеници, цена земљишта нагло да скаче у то ме крају, па самим тим и цена земљишта у гом међупростору између Карађорђеве улице и Савске обале, које би Општина, на случај да сама не гради, уступила приватним за подизање зграда специфичне намене. Десно ор моста такође је потребна обрада аналогно његовој левој страни, но с тим што се на бази ових предлога оставља могућност за безброј решења у погледу обраде самих зграда и њи-