Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ —

Страна 1321

ковог искоришћавања. На овај начин, као ш то показује план на слици 4, и Савски мост са својим стубом дошао би до несравњено лепшег изражаја, тако да би претстављао једн у монументалност, и рекао бих, привлачност Београда великих размера, докле ће он према постојећем стању остати прикривен и више накарадан према неспретним диспозицијама простора и зграда по садањем плану Проблем се, значи, финансиски апсолутно да лако решити, а да он у естетском, саобраћајном и економском погледу показује несравњено већа преимућства о томе не треба нарочиго говорити. Са тих разлога не 6и требало допустити изграђивање нових кућа у међупростору од Кирађорђеве улице до обале, него би требало прибећи одмах решењу за које се овде пледира, а које је тако лако изводљиво да би био грех ако би се овај најважнији крај Београда оставио у овом накарадном облику, што би у даљим штетним последицама у потпуности онемогућило искоришћавање Савског пристаништа за сврхе којима оно треба иначе да служи. О осталим детаљима овога плана може бити накнадно речи. Овде сам начелно изнео могућност обраде, од које ја лично пе бих одступио, сматрајући поново да би био грех ако се овако изводљиве ствари не би извеле на добро Београђана и Државе. У моменту када се говори о изради кеја и свих других грађевинских објеката на Савском пристаништу последњи Је моменат да се узме у рад и омогући коренита и^мена регулације Савске обале до Карађорђеве улице, ово у толико пре и лакше јер се овако лепа замисао да извести са минималним трошковима.

У оба случаја који се додирују у овој краћој расправи доказана је могућност остварења циља пошумљавања околине Београда без икаквих опасности по општинске финансије, а тако исто чак и за лаике у овим питањима доказана је до пуне очигледности могућност корените измене целокупне регулације од Карађорђеве улице па све до саме Савске обале. Да резимирамо оба случаја. 1. Пошумљавање околине Београда живот110 је пигање за његово становништво у са-

дашњости и будућносги. Ово се апсолутно не да извести под околностима које ће и на даље т.ј. за дуги низ година искључизати сваку могућност да општика одвоји велике суме у те сврхе. Пред осталим крупним и нерешеним задацима проблем пошумљавања биће по правилу запостављен бар у колико његово изБођење остане у комуналној надлежности. На другој страни стални пораст вредности земљишта вароши која напредује отежаваће све више извођење овог програма, што је разлог да му се што пре приступи, брзином и озбиљношћу које намећу животни интереси наше престонице. На место стварања т. зв. чисте или само — шуме треба приступити извођењу овог комбинованог система шумских зона са поступношћу програмског рада у погледу величине парцела, густине шуме, домова и техничке обраде у опште. Добијањем читавог низа стварно пошумљених, Ееликих парцела са вилама које пружају, поред удобности становања несравњене лепоте, још и подобности да их општина прода и тиме отплати дуг који је на себе свалила ради пошумљавања околине значи, са ужег гледишта финансирања тога посла, бити паметаи посредник између зајмодавца и нових сопственика којима ће пасти у део та ретка срећа да станују у једном тако подесном шумском крају. Са гледишта чистог урбанизма значи да је општина најправилније решила један од најглавнијих проблема, т.ј. проблем насеља која, нарочито на периферији, носе карактер циганског вашара. Нигде нећемо наћи куће тако накарадних облика као што их пружа на жалост периферија Београда. Из горњих насеља које се овде предлаже створио би се образац за бољи рад, а то би имало утицаја не само на изграђивање нашег Београда него и на подизање градских насел>а у опште. — Систем шумских зона на бази предлога који се у ов. случају односи на комплекс око Лаудановог шанца треба проширити и на осталу околину Београда чије унакажавање иде до пуне бесмислице. При томе . не могу довољно да истакнем важност чињенице да се овде не ради толико о једностраном пошумљавању него, ире и изнад свега на томе да проблем насеља реши на други, рацноналнији и, рекао бих човечнији начин — за разлику од садањег начина ружног и нечовечног у исто време.