Општинске новине
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 115
тражило, најлепше се може видети из тих одговора, које је претседник општине г, Милан Нешић на једној одборској седници изнео, а који су били база консултације :>а ову реформу, и које ћемо фрагментарио нагести. Индустриска комора између осталог каже: „ Општина је морала да врши јачи фискални притисак на своје грађане да би одговорила својим задацима. Међутим, привреда има једну границу, до које се може оптеретити. Док се оптерећење креће до те граниде, привреда подноси терете и развија се. Увећањем своје активности она даје и држави и општини добре приходе. Али, пређели се та граница, убија се кокош са златним јајима " „ Други главни услов је радна снага. Београд је врло скупа варош и раднику треба више за живот но у којој другој вароши у земљи. Отуда је у њему и радна снага скупља " „ и најзад долази опшгинска трошарина чији су ставови заиста превисо-
„ Индустриској комори није ни мало пријатно што мора да обрати пажњу Суда општине на болан факат, да је из године у годину све мањи број нових индустрија које се покрећу у престоници и да томе треба лека. Јако оптерећење чини да се данас индустриски рад у престоници не рентира и псследица тога је била да се већ неколико година запажа, како се предузећа, која су хтела да се оснују у Београду, оснивају у суседном Земуну или иду и даље, где су оптерећења мања. Чак је било дошло и до пресељавања већ постојећих предузећа из Београда у Земун " и т. д. Занатска комора у своме опширном реферату вели: Принципијелно управа занаиске коморе у опште нема наклоности према трошаринској тарифи, као најнесимпатичнијој врсти посредних пореза. Али примајући је као нужно зло, она сматра, да треба наћи могућности да се трошарински ставови сведу на минимум, јер они у садашњој својој висини престављају један неиздрживи терет и производе један нежељени ефекат. На име високим трошаринским ставовима Београд не пружа ни најмање повољност за развој привреде, и самим тим он не може да издржи борбу у међуградској конкурентској утакмици, и у место да поред културног постане и привредни центар наше државе, Београд својом финансиском политиком онемогућује привлачење и концентрацију привредних предузећа и установа; шта више, доста их је, таквих, која су под теретом општинских дажбина морала да се иселе из Београда " Према томе при одређивању тро-
шаринских ставова требало би настојати да се сировине потребне за занатлиске радионице оптерете минималним ставовима " „ Животне намирнице које чине основ потреба грађанства требало би у опште ослободити " Трговачка комора изјавила је, између осталог, да: Београд никад није био индустриски центар, није ни данас, а ко зна да ли ће то икада бити. Београд је био и јесте првенствено трговински, диструбитивни центар за велики део наше земље " „ новим државним уређењем од 3 октобра пр. год. извршена је у највишем интересу државе деконцентрација државне управе. Београд је престао да буде престоница централистички уређене државе. С тим у вези, промет у Београду се осетно смањио и трговина на детаљ као и многе друге делатности у њему, знатно су попустиле. Прекаљен у патриотизму, Београд, без и једне речи негодовања, свесно и радо поднео је ову жртву за добро отаџбине. Али после извесног времена Општина београдска, из чисто својих фискалних разлога, повишава своју трошаринску тарифу у толиком степену, да тиме угрожава и ону основну привредну карактеристику Београда, његову дистрибутивну трговину, угрожава Београд као трговински центар овога краја наше отаџбине. Поред тога, ова трошарина погађа врло јако и иначе оронулу трговину на детаљ, јер тешко оптерећује многе артикле који служе сиротим потрошачким слојевима " „ То је стварност, и према томе Комора са највећим задовољством поздра^ вља Вашу иницијативу за смањење извесних ставова важеће тарифе, дубоко убеђена, да ћете, ма и овим делимичним отклоњењем невоље, отклонити делимично и опасност о којој смо напред говорили. Али та се опасност мора и дефинитивно отклонити и Београду се мора трајно осигурати миран развитак и напредак Мислимо наиме на прешну потребу и генералне ревизије, односно измене целокупне трошаринске тарифе " „Трговински Гласник", поздрављајућч намеру Општине града Београда за укидање трошарине у броју од 20 новембра пр. године, каже: „ У своме листу ми смо у више наврата истицали потребу предузимања радикалних мера од стране Општинске управе, да се привреда Београда растерети и створе што повољнији услови за развитак и напредак престонице. То смо нарочито поновили онога дана, када је било јасно да се Београд налази у кризи, да привредни Београд опада. Појачању кризе, између осталога, нарочито су доприносиле увећане дажбине. Износећи све ово апеловали смо на увиђавност Општинске управе да проучи и схвати поло-