Општинске новине

Стр. 116

....

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

жај Београда, па да му сродним мерама помогне. И данас са задовољством констатујемо, да је Суд општине дошао на срећну мисао растерећења Београда, не би ли тиме створио један од битних услова за што успешнији развитак наше престонице у будућности. Прва мера на томе путу треба да буде укидање трошарине " „Занатлија', службени орган Земаљског савеза занатлиских удружења и еснафа у броју 32 од 10 августа 1930 године а у чланку: „Привредна криза и београдска трошаринска тарифа", вели: „ Намера Краљевске владе да путем предузетих мера и оснивањем извесног броја институција, обезбеди правилан развој и просперитет трговине и привреде земље, погоршана је увођоњем у живот претерано високе царинске тарифе Београдске општине, која озбиљно грози привредном животу Београда. Конференција претставника привреде, одржана недавно у сали Београдске општине, у присуству претставника општине и управника трошарине, показује добру вољу Општинске управе, да висину ставова трошаринске тарифе подеси сразмерно висини ставова трошаринске тарифе осталих већих привредних центара земље, као: Загреба, Новог Сада, Љубљане, Сарајева, Осијека и т. д. Београдска општина неће дозволити да грожђем и другим већем натоварене дереглије об;лазе Београд и истоварују се у Новом Саду ради препакивања и картирања за извоз у иностранство " „Привредни Преглед" у своме уводном чланку: „Пред великим променама у Београдкој општини", а у бр. од 30 новембра 1930 године, између осталог вели: „ Ова одлука Управе београдске општине изненадила је све Београђане. А држимо и све становнике већих градова у држави, па и иностранства, јер она претставља потпун преокрет у комуналној финансиској политици. Она преставља потпуно оступање од досадашњег система прибирања комуналних прихода и прилази оном учењу, који је у теорији, да сви приходи јавних тела требају да базкрају на непосредним порези-

Укидањем трошарине, Београдска општина објављује слободну трговину. Она брише све баријере града, са свога платнога списка брише читаву војску трошаринских службеника, који су је коштали .једанаест милиона динара годишње и позива продуценте животних намирница целе државе, да своје производе продају на београдским пијацама без плаћања икаквих увозних трошаринских такса. Оно што је данас Енглеска у царинској политици, у свету, то ће Београдска општина бити у трошаринској, међу градовима. Још и више, јер Енглеска ипак

одржава неколико царинских ставова, докле ће Београд имати само на — алкохол. Ми смо за то да се и ова трошарина на алкохол збрише, јер кад се укида трошарина на другу луксузну робу нема смисла да се одржава трошарина на пшивовицу, вино, пиво, што је домаћи производ " „Претседник Општине мотивисао је укидање трошарине, у главном кризом престоничке привреде. Њему леже на срцу оне масе привредника којима је тешко да се боре за опстанак. Ове речи свога претседника, београдски привредници примиће са највећим одушевљењем, јер, за последњих десет година, из Општине не само што се нису такве речи могле чути, већ се на привреднике није ни обазирало . . .". Мануфактурно трговачко удружење своју преставку коју је упутило Општини завршава овако: . . Овом приликом Управни одбор Мануфактурног трговачког удружења срдачно поздравља предлог Претседника Београдске општине о укидању трошарине и нада се, да ће ступањем на снагу истога, Београд почети да добија онај значај, који му и гш његовом 1еографском положају припада". Најзад пак, Радничка комора и они редови грађански који живе од сталне плате: државни и приватни чиновници, намештеници по радњама и сва сиротиња поздравили су ову реформу са највећим задовољством, јер се њоме растерећује онај гро сиротнијег београдског становништва на које је до сада падало 90°/<' општинског намета. Општа криза која је нарочито у БеограДу дошла до кулминације, натерала је данашњу Општинску управу да о томе размисли и на томе пктању сконцентрише сву своју пажњу, и констатујући, да узроци кризе не леже на једном месту, она се одлучила да један по један проблем који тангира ово иитање, решава. Није случајно, што се спотакла прво на трошарини, јер је ноторна чињеница, да је један од главних узрока поскупљивању живота и економске кризе у Београду, трошарина, која заиста због своје висине спутава сваки привредни замах. И сама Општипска управа приметила је, што се уосталом констатовало и у рефератима привредних организација, да се велике трговачке куће постепено губе из Београда и стварају своје централе у другим местима. Чиновништво, занатлије, ситни трговци, радници и сиротиња у опште напрегли су се невероватно, да издрже ово искушење. Јавносг .је почела да негодује и тражила узрока томе злу и тамо, где га није било. Земљорадници и пољоиривредници били су у недоумици шта да раде са својим производима, јер капије Београда због његове високе трошарике биле су им затворене, и они су били прину-