Општинске новине

ОПШТиНСКЕ НОВИНЕ Г—^ - ђени да пред њима своје производе продају прекупцима и шпекулантима у бесцење. Сасвим је природно, да је Општина београдска, у овако тешким приликама, морала интервенисати, и руковођена с једне стране општим расположењем свога грађанства, а с друге потребним изравњањем свога буџета, — решила је, не да укине трошарину, него да је сведе на једну меру, која неће покварити буџетску равнотежу, али која ће за то, не теретећи најбитније животне потребе наших грађана, олакшати живот у престонипи, и заведе минимални прирез, олакшавајући у исто време овом реформом свој буџет, односно смањујући оптерећење грађана за читавих 25,000.000.— динара. За једну модерну варош као што је Београд, чији расходи стално расту и која због тога мора стално повећавати своје приходе, за извођење ове реформе не би било другог излаза. Овај прирез од 20°/» који уводи Општина београдска уместо трошарине, упоређен са прирезима који наплаћују друге градске општине, преставља тако минимално оптерећење, да би га други градови сматрали благостањем. Ово тврђење илустроваћемо статистичким подацима Министарства финансија. У 1928. години (треба имати у виду, да преглед о стању свих самоуправних прихода и расхода, које издаје Министарство финансија, још није публикован за 1929 годину, те с тога узимамо податке из 1928.) са прирезом код градских општина овако је стајало: 242 градске општине имале су прирез од 1 до 300%, 61 градска општина имала је прирез од 300 до 500'/°; 81 градска општина имала је прирез од 500 до 1000°/о; 16 градских општина имало је прирез од 1000 до 2000°/»; 3 градске општине имале су прирез преко 2000°/». Код већине градских општина прирез чини главни извор ирихода, а висина стопе приреза код појединих општина пење се до невероватне цифре што ће се видети мало доцније. Просечна приреска стопа износи у 1925. години 127°/о, у 1926. год. 107°/°, у 1927. год. 91 °/о и у 1928. год. 94°/°. У 1929. год. стопа приреска код појединих градова кретала се овако: Крагујевац 150°/«, Пожаревац 130 0 /«, За.јечар 140°/о, Чачак 100°/о, Ваљево 110°/о, Сплит }50°/о, Мостар 142°/о, Сарајево 21°/о, Бања Лука 96°/о, Тузла 70°/о, Загреб 28°/о, Карловац 158°/о, Осијек 146°/о, Бјеловар 90°/о, Вараждин 50°/о, Љубљана 100°/о, Марибор 49°/о, Крањ 99°/°, Нови Сад 118%, Вуковар 200%, Сомбор 250%, Суботица 300%, Вршац 207%, Бечкерек

__ - — Стр. 117 227%, Панчево 82%, Земун 208%, Цеље 71%. Истина, овај је проценат по старој основи, али и по новој, он је код свију градова већи, него ли што је овај, који уводи Општика града Београда. По новој основи, т. ј. прирез за 1930 год. наплаћивао је Нови Сад, поред трошарине, 120%, Земун 70%, Загреб 35%, Љубљана 60% и т. д. Сеоске општине још даље иду у оптерећењу својих грађана. Код њих је прирез V 1928. години овако био распоређен: 983 сеоске општине имале су прирез од 1 до 300%; 619 сеоских општина имало је прирез од 301 до 500%; 1398 сеоских општина имало је прирез од 501 до 1000%; 769 сеоских општина имало је прирез од 1001 до 2000%; 147 сеоских општина имало је прирез од преко 2000%. Куриозма ради да наведемо максималне стопе које су забележене у сеоским општинама бивше Зетске области, и то: 14067% у ошптини Горњо Лешанској, среза Цетињског. 8548% у општини Цуцкој, среза Цетињског; 7556% у општини Средње Лешанској, среза Подгоричког; 6376% у општини Грљској, среза Колашинског; 5027% у општини Прекобрдској, среза Колашинског; 8261% у општини Будимској, среза Беоанског; 7141% у општини Ђучичкој, среза Беранског. Реформа са укидањем београдске трошарине заиста је значаЈна, и по ширини замаха преставља нешто на шта ми нисмо навикли. Биће конзервативних и бојажљивих елемената, које ће ова реформа фрапирати, јер кидање једне четрдесетогодишње традиције изазива скепсу, ма како та традиција била у ствари неправична, несавремена и антиекономска. Несоциална. Али то не мења ствар. Треба имати у виду да они, који су донели оваку једну, од првокласне важности, одлуку, нису то урадили на пречац или лежерно, већ је истој иретходила једна дубока студија, најшира консултација и најзад опште расположење грађана београдских. Како ће укидање трошарине дејствовати ва цене, да ли ће се снижавање цена одмах осетити или не, не може се са извесношћу предвидети, али је више него сигурно, да се у току године то мора осетити, и то без интервенције државних или самоуправних власти, већ само конкуренцијом. У осталом, ако се ово не би остварило, г. ј. ако би шпекуланти и препродавци дошли у искушење да