Општинске новине

Стр. 114

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

овлашћена да по споразуму са Општином београдском установи у Београду варошку трошарину или плаћање извесне таксе на извесне предмете за потрошњу при њиховом уношењу у варош. Ова такса по том закону наплаћиваће се и водити по књигама Београдске општине, а приход од варошке трошарине не може се употребити ни за какву другу општинску потребу, пре него што се овде означена потреба подмири и пре него што на то Влада пристане. Кад горе означени радови буду извршени држава ће уступити општиги трошарину, задржавајући себи право надзора, како због одржавања грађевина у добром стању, тако и због тачног плаћања интереса и амортизације на утрошени капитал. У међувремену од дана проглашења овога закона, гш до данас, уредбе о варошкој трошарини у Београду са тарифом, које су издаване на основу истог закона, мењале су се у потпуности и по њима чињене измене и допуне, ко зна колико пута. Све ове промене, измене и допуне имале су карактер проширења те уредбе, како у смислу порезованих предмета, тако и у смислу повећања тарифских ставова, и док је првобитна уредба вероватно давала ефекат потребан само за ануитет и амортизацију у закону поменутог зајма, последња уредба теретила је грађанство Општине београдске са једном сумом од 88,000.000.—• динара годишње, што је чинило четвртину целокупних прихода по буџету Општине града Београда. Или ако узмемо са растуром, ко.ји је износио још толико, а што је утврђено комисијским путем, онда би то оптерећење ишло преко 160,000.000.—• динара годишње. То је најлепши пример како се десетинама година непромишљено газдовало у Општини града Београда и како су се лако наваљивали терети на њене грађане без икакве системе и процене могућности њиховог подношења. Нарочито после рата, како се је Београд почео развијати модерно и нагло, што је било скопчано са, из године у годину, све већим материјалним издацима, и Уредба о варошкој трошарини са својом тарифом, развијала се .је истим темпом и у сваком смислу, пунећи своје странице својим предметима, које су Београђани трошили и повећавајући тарифне ставове без икаквих скрупула, тако, да је повећање појединих ставова између старе и нове уредбе ишло од 100 до 1000°/». Немогући доћи до једног већег дугорочног за.јма, из кога би се Београд подизао, уведена је .једна пракса која је противна принципима финансиске и економске науке, да се инвестиције врше на терет редовних буџетских прихода, што је сасвим природно морало изазвати завођење нових трошаринских такса и нагло повећање већ постојећих. Међутим, изградњу Београда не сме сносити само данашња генерација, већ она мора

пасти на један читав низ генерација, пошто ће они сви уживати плодове те изградње, па је право да за то поднесу и оне свој део жртве. Изградња Београда, дакле, треба да се врши из дугорочних зајмова, који ће се моће добити, док се финансиска политика општине води по свима принципима модерне науке, и у том случају, данашње генерације неће бити погођене као што је то до сада било. А други пак услов, да се Београд изгради лакше и неосетно, јесте учешће целе земље у н.еговој изградњи, јер ни једна престоница европска није изграђена из својих сопственпх сретстава. Париз је изграђивао француско краљевство па затим прво и друго царство столећима. Рим његова империја. Берлин целокупна немачка нација. Будим-Пешту све општине мађарске. Београд, дакле, треба да подигну сви Југословени, јер је он југослоренска престоница, коју част носи заслужено и с правом и поносом. Он мора репрезентовати целу нацију и за то његова изградња мора пасти на све генерације и на све Југословене. Јасно је, да се финансиска политика која је вођена у Општини града Београда са трошаринским наметом није могла одржати дуже, јер није била заснована на здравој подлози. И летос, када се последња уредба о варошкој трошарини осетила на пракси, целокупно грађанство, без разлике класа и стале.жа, заузело је јединствен фронт против београдске трошарине. Трошарина Београдске општине пре тарифе од 8. марта 1930. године сносила се, може се рећи, ма да је и она, у колико је привредна депресија јачала, падала све теже, а нарочито од кад је државна управа дрцентралисана, услед чега је број лица ко.ја се привремено баве у Београду невероватно опао. Од установљења нове тарифе устало је против ње целокупно јавно мњење. Управа општине града Београда, да би сазнала право расположење својих грађана по питању београдске трошарине, а нарочито привредних организација, упутила је свима овима један циркулар, молећи их за њихово мишљен.е по томе питању. Трговина, индустрија и занатство преко својих комора, као и остале привредне организације поднеле су Општини града Београда званичан извештај а дали су своју реч о овом значајном питању и путем дневне штампе. У њој су они последњу уредбу београдске варошке трошарине са повишеним тарифским ставовима, једногласно осудили, и констатовали, да она кочи развитак трговине и индустрије и у опште спречава економски просперитет Београда. Привредници ван Београда солидарисали су се у овом мишљењу са својим колегама из престонице, и изјавили, да је увоз у Београд немогућ, услед повишених тарифских ставова београдске трошарине. Са колико се је одлучности ту иступало и шта се све