Општинске новине

Стр. 134

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ника код послодаваца, као што видимо, генерална је појава. Ова појава карактеристична је не само за београдске пекарнице него и за пекарнице европских градова у почетку нашег века. По статистици хигијеничара Епштајна (истина још из 1904 32,4°/о шегрта једе у кујни; 28°/о — у радним просторијама, 6°/»—у специалним просторијама за трпезарију. У погледу спавања 3% спавају око наћви; 5,3% спавају у подрумима, и 28,7°/о живе под кровом. Соба за раднике београдских пекара преставља један мизеран призор. Већина „соба за момке'' смештена је под кровом.

пекарнице, у 84% нису исправни, нечисти су, загађени и т. д. Авлије многих пекарница такође захтевају радикално побољшање у хигијенском погледу. Услови рада и радно особље пекарница У колико је било могуће бар приближно тачно регистровати техничко хигијенске услове пекарница, у толико је задаћа констатације услова рада много тежа. Извесна питања уопште остају без тачног одговора као на пр. питања добијања величине новчаних

Модерна хлебарсћа радионица

59% од ових соба за момке у београдским хлебарницама потпуно су нехигијенске, нездраве. Собе су влажне (27); мрачне (19); прљаве (45); смештене у ходнику (13); непроветрене (33); има инсеката (25). Не треба заборавити да је фактично стање још много горе него што даје ова анкета. Веома често радници спавају ван својих соба, по магацинима, амурлуку, на тавану, над фуруном и т. д. Већина соба за становање очајно су тескобне и кубатура понегде пада до веома ниских граница где долази на једног радника свега 1,6 м^ ваздуха! Број кревета није довољан, јер више пута у једном кревету спавају по два радника, а постељне спреме или су веома прљаве и мизерне или у највише случајева и уопште не постоје. Клозети, који сачињавају важан хигијенски услов за становање и функцију саме

награда, плата и дужине раднога времена; све је ово остало недовољно расветљено, пошто се није успело добити поузданих одговора. На основу извршене анкете успело се да се састави само приближна слика о овим важним питањима. Већина радника налази се у полуфеудалним и родбинским односима према послодавцу, сачињавајући саставни део његове фамилије; налази се код њега на храни и прима као плус мизерну награду. Ова зарада варира од 200—300 дин,; 500—600 динара просечно и 1200—1400 дин. максимум месечно. Шго се тиче раднога времена, оно без обзира на тенденцију од стране послодавца да у исказима сакрије право стање, ипак се приказује као један рад преко дозвољене норме, који се обавља и ноћу. Радно време у појединим пекарским радњама достиже до 17 часова дневно. Запослење малолетних у току дневнога па чак и ноћнога рада је врло честа појава. Ова појава је била карактери-