Општинске новине

4

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 135

стична у опште за пекарски занат по целоме свету, до скора. Али се у Београду задржала, изгледа, и најдуже и као најтежа. 1904 године по професору Сћајеа јои у 346 вароши са 3133 радњи и 10594 радника 27% радило је више од 12 часова, па чак и до 14 часова. Извештаји надлежних чиновника саопштавали су да радно време граје често 14—15* часова, за одрасле раднике и за шегрте. У средњим предузећима стање у овом погледу било је боље, још боље у крупним, инду-

слријским предузећима. У Немачкој закон од 30-111-1903 год. укинуо је рад малолетним испод 14 година, а још 1900 год. било је међутим запослено у Немачкој преко 43.000 деце испод 14 год. у пекарницама. У Бреславском округу на пр. било је у 1700 радњи око 1.200 малолетних и 3.000 одраслих радника. Шегрти у првој години рада радили су од 12—1 час ноћу до 5—6 часова УЈУ Т РУ а У Другој години од 11—12 часова у ноћи до 5—6 часова ујутру. У Немачкој закон од 23 новембра 1918 год. потпуно је забранио ноћни пекарски рад и одраслом радништву. У појединости интересантног питања о трајању радног времена немамо намере да улазимо, јер ово питање специјално проучава претставник Радничке коморе, који је био као члан комисије. Јасно је, да садањи услови рада хлебарских радника не могу бити доведени у склад ни са постојећим законским прописима, ни са хигијеном рада. Специјално ноћни рад није само на штету здравља запо-

сленог радника већ је и на штету потрошача, јер ноћни рад фаворизира и потенцира и онако очајно нехигијенско стање хлеба. Исхрана пекарских радника служила је за објекат проучавања. Анкетом су утврђене веома важне појединости о којима ћемо доцније опширније говорити заједно са исхраном београдских радника других професија. Укратко ћемо рећи да се пекарски радници без обзира на напорни физички рад налазе стално у калоријском дефициту, (1000 до 2000). Главни дефицит лежи у недостатку ма-

сти. Ово је бесумње важан фактор за стварање погодног биолошког терена за развој различитих оболења, а на првоме месту туберкулозе. Бројно стање пекарских радника који су били лекарски прегледани у београдским пекарницама свакако је нешто веће од констатованог. Свега је било регистровано 1143 радника и шегрта. Распоред радника може се видети из горње табеле бр. II. Из ових таблица види се да је сопственика са ортацима било запослено: 382 (33%); радника: 630 (55%); шегрта: 101 (9%); чланова породице: 30 (3%). Огромна већина београдских пекарских радњи спада у тип ситних и средњих предузећа са једним до 3 радника и 4—10 радника. Целокупно радно особље, изузев чланова породице, само је мушко. Нешто друкчије но у иностранству. На пр. по стастистици Хаука 1907 године било Је запослено у немачким пекарницама и посластичарницама

изглед пе&арнице на углу Дечансчге и Скопљакеке улице (из дђоришта)