Општинске новине
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 137
ТАБЛИИА III Статистика пекарских радника по добу старости, опсегу груди и писини у сантиметрима
до 60 см. оп- 1 сег груди
10 «5 Ј, со
о г1 <о со
т
о со 1 СО
1/3 оо 1 со
8 1 со со
10 05 Ј_ О
о о 7 ОЈ
01 3 к са
непознато
, до 145 см. висине
о 10 7 со
1С 7 1С
о со 7 со 10
1 7 со
8 7 со со
10 с7 о 00 1 со с-
непознато
« Ш еа о
о 16 год. старости
4
4
6
2
3
7
7
4
8
2
4
1
26
2,27
16—20
2
9
39
54
45
14
1
45
2
4
18
37
57
51
22
9
9
209
18,29
21—25
1
8
39
56
20
5
3
53
1
5
22
41
47
34
8
7
165
14,44
26-30
1
1
5
31
59
31
15
2
32
4
12
64
53
23
11
10
177
15,48
31-35
3
5
13
26
15
6
2
15
2
3
5
16
28
16
3
12
8 5
7,44
36-40
1
4
18
33
15
9
1
22
1
4
12
33
31
11
4
7
103
9,01
41—45
3
11
18
8
7
9
22
1
15
21
15
12
3
11
78
6,82
46—50
1
3
10
23
11
5
8
12
1
13
22
12
11
5
9
73
6,38
51-55
1
10
20
13
6
3
9
2
10
14
13
9
5
9
62
5,42
56-60
8
6
4
6
1
5
1
3
11
9
4
2
30
2,63
61-70
1
3
5
4
3
7
4
2 1
7
4
3
7
2
2
27
2,37
непозн. доба старости
1
6
23
28
20
3
6
21
4
2
3
98
108
9,45
Свега
7
21
1 81
222
322
155
66
42
227
9
12
50
142
289
262
! 152
50
177
1143
100,00
%
0,61
ј 1,84
7,09
19,43
28,16
13,56
5,78
3,67
19,86
0,79
1,35
4.37 ',12,42 25,29 1 1
22,52 13,30 1 1
4,37
'15,48 1
100,00
старости са податцима о висини раста и опсегу груди. Највећи проценат између радника у доба 21—25 година имају опсег између 86—90 см.; затим, 81—85 см. и на трећем месту 91—95 см. Висина раста овог доба радника у највећем проценту заступљена је између 166—170 см., на другом месту 161—165 см. а на трећем 171—175 см. Од целокупног броја прегледаних радника највећи број 322 (28,16%) имају опсег груди 86—90 см., а најчешће висина је 161—165 см., код 289 радника (25,29%). После описа техничко-хигијенских услова београдских пекарница, услова рада, добног састава и биометријских података морамо се дотаћи патологије радника, која је резултанта свих споменутих фактора. Социјалном патологијом пекарског заната много се бавило у европским земљама, а нарочито у доба реформи и реорганизације пекарница и целог пекарског заната. Постоји низ веома интересантних статистичких података о патологији у ширем смислу, специјално о морбидитету. На основу података берлинског Уреда за осигурање радника (1905 до 1907 год.) пекари су боловали у 4,4% од болести респираторних органа; у 2,4% од болести плућа, специјално од туберкулозе. Бреславска статистика показује да 5,6% оболевају од болести органа за дисање. Према статистици лајпцишког Уреда за осигурање радника од 1000 пекара који раде, болује:
свега: 223,9; од инфекционих болести: 28,5; од нервних болести: 4,5; од болести органа за дисање: 29,9; од болести органа за крвоток: 4,7; од болести органа за варење: 25,7; органа мокраћних и полних: 4; болести коже: 41,7; органа за кретање 25,9; болести очију: 4,9; повреде: 49,5; од реуматизма зглобова и мишића: 15,2; и од тровања: 0,1. У Бечу за време од седам година по подацима Уреда за осигурање радника на 10.000 чланова, био је констатован следећи морбидитет: болести коже: 300,2; венеричних болести: 277,9; црвени ветар: 19,6; тифуса: 8,5; деформације: 22,7; кила: 48,4. На основу података већине Уреда за осигурање радника види се да пекарски занат у погледу морбидитета стоји веома рђаво према осталим професијама. Податци, којима располажемо у погледу морбидитета београдских пекарских радника, не могу се сматрати као потпуни. Наши покушаји да дођемо до података београдског Уреда за осигурање раденика нису успели. Према томе, базираћемо наше констатације