Општинске новине

4*

Стр. 138

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

на оним податцима које смо покупили преко санитетско-полицијских лекара, антитуберкулозног диспанзера и поликлинике за кожне и венеричне болести, а у току саме анкете. Ова статистика због тога не може се сматраги као потпуна и апсолутно тачна већ је треба сматрати као бледу слику правог стања — као полазну тачку за даљи рад у правцу истраживања и испитивања професионалног морбидитета и морталитета. Табела бр. IV даје слику морбидитета пекарских радника. Анализа главних рубрика оболења и њиховог узрока може бити укратко резимирана овако: 1). Главне патолошке појаве односе се на проширеност обољења органа за дисање 3.1 % услед прашине у просторијама, недовољног проветравања, недовољне кубатуре и повећане темперагуре (35—40°) радних просторија. Стални надражај слузокоже органа за дисање (тако звани пекарски кашаљ) стварају предиспозицију за почетне форме арЈсШз'а (1.6%); туберкулозу (0.61%) и за друга оболења респираторних органа (0.9%). 2). Недостатак у кисеонику и светлости у радним просторијама, а такође недовољна исхрана (стални дефицит у калоријама) периодична тровања са угљеним моноксидом и другим шкодљивим продуктима производње ироузрокују анемију, малокрвност (8,5%) као професионалну болест пекарских радника. 3). Прашњива атмосфера изазива хронични катар конјуктиве и блефаритис. 4). Неуредни распоред радног времена, недовољна и нерационална храна изазивају поремећај органа за варење. 5). Нерационални средњевековни турски начин производње хлеба, у вези са физичким перманентним преоптерећењем, сачињавају услове за професионалне деформације костура пекарских радника (15%) и закржљавање осталог скелета. Ови често језиви печати београдског пекарског заната испољавају се у деформацији кичменог ступа, грудног коша и ногу, (Х-ноге). 6.) Патријархални односи и застарела техника рада неповољно утичу на психу и менталитет радника. Последица овог утицаја је духовна заосталост, висока неписменост (10% потпуна неписменост, 10% ограничена писменост) и проширење венеричних болести 3,1%»). Морталитет и дужина века пекарских радника такође је служила као предмет врло карактеристичних студија. На основу енглеске, швајцарске и париске статистике мбрталитет пекара и посластичара има средњу или још мању висину код млађих доба, напрогив почев од 30—40 год. морталитет прелази средњу висину.

По бечкој статистици морталитет је био код: пекара: 9,7 %; посластичара: 6.4%. У вези са морталитетом стоји питање о дужини живота појединих радника различигих професија. По Рамацини умире пекар по правилу у добу од 40—50 година; по Ломбарду — 50,3; по Неувилу — 51. Хигијеничар Келш даје следећу табелу дужине живота према занимању базирајући је на статистици бечког Уреда за осигурање радника, обрађену од стране Хаука.

просечна дужина живота: 25,3; 26,4; 34,1; 36,3; 37,6; 38,4; 39 ,4; 39,9; 40,3; 43,2; 52,7; Просечно: 39,1. о морталитету радника различитих професија сведоче да пекари, без пл/*м х игијсн е г лек-мтм

занимање: гравери: бербери: кројачи: обућари: столари: бравари: штампари: хлебари: поткивачи: лимари: ткачи: Наши податци

обзира на антихигијенске услове рада, у погледу морталитета не заузимају прво место између осталих професија. У 1929 години на пример, на основу извора службене статистике, умрло је у Београду пекара, радника и послодаваца као и њихових чланова породице укупно 46 лица и то: од туберкулозе: 8; од луеса: 1; од рака: 4; од акутних и заразних болести: 2; од нервних и душевних болести: 4; од болести органа за крвоток: 2; од болести органа за дисање: 13; од болести органа за варење: 3;