Општинске новине

Стр. 170

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

чекали да Турци изађу и да се побију, али 'Гурци не изађоше. Овим је свршена прва посета устаника Београду, али Карађорђе никако није сметао с ума опасност која грози са те стране. Јер после паљења хана у Сибници и погибије оних Турака који су ишли из Београда за Рудник, носећи ново одело Сали-аги, „Рудничком бику", брату дахије Кучук-Алије, Карађорђе је издао овакву заповест: — Браћо! Турци ће изаћи из Београда и ударити на нас! Они би и онда изашли, али нису били спремни! Зато да се ми налазимо овде око Космаја, да их дочекамо како не би робља одвели! Карађорђево предвиђање, изражено овом заповешћу, и испунило се. Турци су, доиста, и изашли из Београда, али не у намери да се туку, него да преговарају. Прво је изашао дахија Аганлија и стигао до села Дрлупе, под Космајем. Устанички штаб био је тада у оближњем селу Рогачи, у кући војводе Јанка Катића. Али од преговора није било ништа, а до мањег боја је ипак дошло. Отада, па све до погибије дахија, око Београда се водио читав низ бојева и чарки, знаних и незнаних (код Сопота, Лештана и др.). И вршила осигурања од изненађења са те стране. У том циљу први шанац направљен је на положају „Володер"*) код села Раковице. По наредби Карађорђевој шанац је направио војвода Васа Чарапић и њему је поверено да одатле чува да Турци из Београда не прођу даље у унутрашњост „и не начине какву штету збеговима"**). У исте дане подигнута су још два шанца, код Ресника и код Железника. Реснички је по Карађорђеву наређењу правио војвода Јанко Катић. Он га је имао посести са својим људима и одатле мотрити на кретање београдских Турака. А шанац код Железника израдили су кнез Симо Марковић и Ђорђе Гузоња и њима је Карађорђе поверио да са те стране бдију над Београдом. Све је то било урађено пре Васкрса 1804 године, то јест пре 24 Априла, јер је Васкрс у 1804 год. падао у тај дан. Али је према Београду требало вршити осигурање и с других страна. То су били војнички разлози који су Карађорђа журно гонили да се спусти низ Дунав и освоји Смедерево и Пожаревац. Тај моменат, ти чисто стратешки, војнички разлози за напад на ове две вароши нису уочени како треба ни од савремених мемоариста, ни од доцнијих исто-

ричара, те нам пада чудновато што устаници одмах не иду ка Нишу и тамо се не учвршћују, него прелазе • Мораву према Пожаревцу. И тај распоред Карађорђев, приказује га као војсковођу од талента. А сасвим је разумљиво, данас, да је Карађорђе пошао на Смедерево и Пожаревац да би тако довршио осигурање устаничке акције са стране Београда. Ова велика тврђава на граници Царства, која је после Цариграда била, доиста, најважнија војничка тачка, имала је и водени пут за везу са престоницом — Дунав. Ако би побуњеници подигли шанчеве и на домак Цариградског Друма и тако са сува блокира-

*) Где је то место и како се данас зове, нисам још могао пронаћи. Ни А. Богић, који г. 1863. у „Гласнику српског ученог друштва" (књ. II, свеска XIX старога реда) описао срез врачарски па и село Раковицу, не помиње да ма где постоји брдо или место које би се звало „Володер". **) Јокић — стр. 31.

Карађорђе Петрођић ли тврђаву, царском мухафису ипак је оста.јала веза са државним центром путем Дунава. У ово доба царски мухафис није значио ништа, што значи да су дахије имале Дунав на расположењу. Дунавом су могли, дакле и они добијати помоћи од својих пријатеља, ћоји су такође били узурпирали градић Адакале и град Видин, оба на Дунаву. То је, ето, разлог због чега се Карађорђе, одмах после Васкрса 1804 год. одлучио да заузме Смедерево, где је постојала тврђава, и Пожаревац, који је важио као утврђени логор, јер је био утврђен земљаним утврђењима. Заузећем Смедерева имало се допунити поседање Цариградског Друма и блокада Београда са сува, а у исто време и