Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 171

Дунав се стављао под сигурну ватру устаника; Пожаревац је остајао као „друга линија", у резервном положају, за помагање задатака, који су припадали Смедереву, и у исто време омогућавао је устаницима и пуну контролу над доњим током Мораве. Полазећи на Пожаревац, Карађорђе је иовео собом и војводу Јанка Катића с његовим трупама. Али је и опсада Београда проширена тада, те је и Цариградски Друм стављен под контролу устаника. Иначе би илузорно било ићи Пожаревцу. Тако је Београд тек сада био потпуно отсечен са свих страна са сува.

Васа Чарапић

Опсада, која је са стране Саве већ била \спостављена пре Васкрса и којом су пресечене комуникације Београда са Босном, Рудником (Ужицем, Новим Пазаром) и Тополом, остала је у истој линији, само је учињен нов распоред трупа. Тако је кнез Симо Марковић са трупама Београдске нахије добио фронт од Саве до Михајловца. Његов је фронт полазио од Општинске кафане на Чукарици па косом изнад фабрике шећера и свршавао се код старог корита Топчидерске Реке, онде где је она била премошћена зиданим мостом, званим: „Царева Ћуприја", онде од прилике I де се данас Царева улица одваја од пута за Михајловац. Одатле па косом изнад штампарије Народне Банке, поред Топчидер-

ског Гробља, па све до подножја „Дединог Брда" („Дедиње") где је некада била турска артилериска касарна (од које је доцније направљен Казнени Завод а у наше дане опет претворена у касарну) фронт је поседао војвода Милан Обреновић са својим трупама из Рудничке нахије. Централни положај овога отсека био је у подножју Банова Брда, изнад саме Цареве Ћуприје. Његово поседање додељено је Ваљевцима, којих је било око хиљаду људи под командом Николе Грбовића, оборкнеза Колубарске кнежине, јер су се Јаков Ненадовић и Прота Матеја морали налазити ближе Шапцу и Соколу и чувати те крајеве од напада из Босне. Даљу, нову линију опсаде, која је од Топчидерске касарне водила Дунаву, односно Цариградском Друму, није лако утврдити. За тај даљи распоред Јокић вели само толико да је линија од „Ледернице" (то јест од Топчидерске касарне ) „до спрам Камаља" дата за поседање Младену Миловановићу с војском Крагујевачке нахије, ,,а на самом Камаљу" да је постављен војвода Васо Чарапић с Грочанском нахијом. Где се налазио тај положај ,,Камаљ"? Данас се то не зна. Њега није нашао ни Богић, када је 1861 год. пролазио срез врачарски (в. напомену на страни 169). Отуда је дакле, нарочито тешко утврдити линију опсаде са стране Дунава, коју су, према речима Јокићевим, држали: Чарапић, и, левим крилом Младен. Положај левог крила Младенобог , са стране Саве, донекле је могућно утврдити. Он се налазио на падинама Дединог и Бањичког Брда. То је она коса која је допирала до „Ледернице", а под којом се данас налази Гардиски Дом у Топчидеру и по којој су израђени официрски станови и касарне Крал>еве Гарде. Та се коса, издижући се над долином Топчидерске Реке, на своме другом крају губи делом у Дедино Брдо а делом у Бањичко. Извесно је, да је даља линија опсаде ишла на Бањичко а не на Дедино Брдо, које је више у страни и позади линије коју су поседале војске са стране Саве. Али којим је правцем одатле настављена линија опсаде не можемо тачно утврдити зато што не знамо где се Камаљ налазио. Једино је извесно да је то неки положај ко.ји доминира Цариградским Друмом. То је извесно стога што ово продужење опсадне линије није другог циља могло имати, пошто су остале комуникације са Београдом већ биле пресечене. А извесно је и по томе што је тај положај дат Грочанима, јер је Цариградски Друм за њих био комуникација за снабдевање храном од својих кућа, — како се онда вршило снабдевање. Посматрајући терен са стране Дунава према Београду, имало би више положаја који би могли одговарати Камаљу, али два