Општинске новине

Стр. 172

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

су положаЈа који се издвајају и од којих један треба да је био тај Камаљ. Ако је Карађорђе хтео из ближе цернирати Београд онда је Камаљ могао бити положај више београдског гробља, који данас зовемо Велики Врачар и онда би се десно крило Младеново са Бањичког Брда повијало ка данашњем Пашином Брду и ту негде избијало би на Цариградски (данас Смедеревски) друм, негде око „Боровог Парка" или мало ниже. Међутим Камаљ може бити и она коса коју данас називамо „Емеклук". И много је вероватније да ће ту бити Камаљ. Опсадна во.јска у томе моменту није могла бити богзна колика, јер не само да смо још у самом почегку Устанка, него је и Карађорђе знатан део трупа одвео на Пожаревац и Смедерево. Отуда је он опсадну линију морао измаћи што даље од тврђаве, како би устаници били изван домашаја тврђавских топова и што сигурнији од евентуалних испада тврђавске посаде, која, опет, није била толико многобројна да би смела изаћи из тврђаве на једну већу даљину. Уосталом циљ ове опсаде и није био да се тврђава заузме него да се комуникације, које њојзи воде са сува, ставе под власт устаника. Да .је Камаљем зват положај негде око данашњег „Емеклука" говорила би и та околност што су се у то доба ту налазили а и данас још има трагова — велики опкопи, пасивни заклони, које су подизали Принц Евген и Ђенерал Лаудан при ранијим опсадама Београда. У те опкопе и сада се могла угодно сместити устаничка војска и не само заклонити од напада из тврђаве, него и лако спречавати саобраћај друмом. У прилог ове претпоставке иде и то што је и потребну везу између Младеновог десног крила и Чарапићеве војске овде било лакше успоставити и чвршће је држати, него ли што би то било могућно извести на Великом Врачару, голом брду које је испред себе, ка тврђави, имало голу ледину. Јер ни оно што ми данас зовемо Врачарем ни овај данашњи Вел. Врачар никада није било под шумом. А шума је нашим устаницима, нарочито у прве дане Устанка, била најглавнији и најсигурнији савезник. Има још и ово. Јокић каже да је Младенова војска допирала до на спрам „Камаља". Тако се ни у ком случају Јокић не би могао изразити, ако би Велики Врачар био „Кмаљ." Јер где би то требало да се довршава десно крило Младеново, да би се за њ рекло да је било на спрам Великог Врачара. То би било негде око данашњега гробља, а то је толико далеко од Топчидерске касарне („Ледернице") да је тешко претпоставити у Младена толико војске колико би требало да се покрије оволико дугачки фронт. А када загледамо земљиште код „Емеклука" видеће-

мо да одмах преко пута њега, и с десне стране Цариградског Друма (пошав од Београдл) има једна коса, тако да је она таман на спрам „Емеклука"*). Најзад с обзиром на циљ ове опсаде, који је, као што већ рекосмо, био у томе да се пресеку све сувоземне комуникације с Београдом, и на тај начин с једне стране брани Турцима из тврђаве и вароши да из* лазе у унутрашњост земље, у народ, како каже Јокић, а с друге стране да им се онемогући долазак псмоћи, — лако је увидети да трупе са Великог Врачара не би могле одговарати постављеноме задатку тако ефикасно као са „Емеклука". Цариградски Друм додирује и „Емеклук" и косу на спрам њега, док је од

Петар Јокић Великог Врачара, за оно доба, био врло далеко. Устаници нису располагали никаквим далекометним оружјем да би се могли чак горе и тако далеко измаћи од друма, ако су хтели спречавати саобраћај њиме. У таквом распореду трупа око Београда Срби су дочекали долазак босанскога везира, Ебу-Бећир-пашу, и тако остали све док дахије нису побијене.

*) Ово место данас многи зову „Екмеклук". Ја га називам „Емеклук", јер га је тако писао и Јов. Ристић у својим спнсима. Претпостављам, дакле, да је Ристић могао знати тачније тај турски назив, него ди ми данас.