Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 173

II. Заузећем Пожаревца и Смедерева (вароши) завршено је осигурање према Београду. У -гаквом распореду трупа око Београда дочекан је и после неколико месеца и испраћен босански везир Бећир. И цела 1805 год. већим делом протекла је без акције устаника на овој страни. Тек пред крај 1805 п > зиције су устаничке појачане освајањем Смедеревске тврђаве и подизањем једног шанца и код Болеча према Београду, за чију је посаду одређена војска смедеревске нахије под командом војводе Вујице Вуличевића. Већ је поменуто како је главна турска

Сима Марћобић

сила у Београдској тврђави била у рукама крџалиског старешине Гушанца Алије, који је и сам био нека врста одметника од Султана. Због тога је Карађорђе, да би му осигурање од стране Београда било још сигурније, водио некакве преговоре о пријатељству са Гушанцем.. Јасно је да од тих преговора није могло бити ништа. Они су Карађорђу требали само ради добијања у времену. И то се постигло, јер је цела 1805 протекла без значајнијих бораба између опседнутих и опсађивача. Примирје ово прекинуо је Гушанац. Прилику је уграбио пред Васкрс 1806 год., када војводе, старешине појединих одсека (шанчева) одоше кућама да проведу празник.

Тако Турци скоро без икакве борбе заузму шанац код села Ресника. Војска војводе Васе Чарапића, која се налазила у шанцу на „Володеру" код Раковице, потисла је Турке и шанац повратила, — али то је већ била довољна опомена за талентованога Врховнога Вожда. Овде треба напоменути да се из података, који нам стоје на расположењу, јасно уочава да су Срби до ово доба имали две линије у опсади Београда, једну ближу и једну даљу. Ближа је она која је повучена пред одлазак Карађорђев у Пожаревац, и у којој .је главни положај Камаљ на Врачару, а даља је она коју чине шанчеви код села: Железника, Ресника, на „Володеру" и код Болеча. Извесно је да је устаничка војска у овој другој, даљој линији опсаде провела зиму 1805—1806 године и да се на њој налазила и у очи Васкрса када су Турци освојили Реснички шанац, али се не зна када је и зашто напуштена прва, ближа линија опсаде. Најважнији разлог за то, били су, свакако, преговори са Гушанцем, коме се овим пружала као некаква гаранција о искрености Карађорђевој. Карађорђе је, чим је у Тополи добио вест од Чарапића шта се догодило код Београда, одмах пешке (ваљда због пречица) отишао за Ресник. По речима његовога бул-убаше Јокића „ту он вика, псова и резили све старешине што су тако немарно чувале шанац". Према акцијама које је Карађорђе предузео после овога резила старешина јасно је да је Карађорђе већ био на чисто са проценом војне ситуације према Београду. Јокић вели да је Карађорђе у Ресничком шанцу остао неколико дана „докле нам од кућа не доведоше коње и донеше преобуке", а после тога све крете на Камаљ, где се војска улогори. Међутим је извесно да је из Ресника, одмах после доласка, Карађорђе послао наређења свима војводама по нахијама, да се крећу Београду, јер и прота Ненадовић бележи да је и војвода Јаков Ненадовић дошао тада од Шапца на Врачар са 300 коњаника, а у распореду трупа, који је учињен четвртога дана по доласку на Камаљ, видимо и војску пожаревачке нахије под командом војводе Петра Добрњца, које војске раније није било под Београдом. ГТрва гри дана по доласку на Камаљ Карађорђе је одбијао нападе које су вршили Турци, а четвртога дана Карађорђе је прешао у офанзиву наредивши скупљеној војсци да поседне опкопе Лаудановог Шанца, који су опкопи са стране Саве (лево крило) и центра били још ближи вароши од оне већ поменуте прве линије опсаде. Распоред трупа за напад и поседање нове опсадне линије изгледао је тада овако: фронт од ушћа ре-