Општинске новине

Стр. 174

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

чице Мокрог Луга (сада зване Мокролушки Поток) у Саву, па ивицом Циганске Баре (доцније зване „Венеције", која је већим делом затрпана ради грађења железничке станице а која се пружала све до места где је некада била фабрика дувана — до близу данашње кафане „Мостар") па све до под брдо (на коме је данас болница за душевне болести) поседао је војвода Милоје Петровић-Трнавац, под чијом су командом били б ећари (добровољци, махом Срби са других страна). Одатле па до данашње астрономске опсерваторије („Звездаре") фронт је поседала во.јска нахије Београдске под командом кнеза Симе Марковића и војводе Јанка Катића. Одатле па све поред шанца, идући ка данашњем Источном Врачару, фронт је поседала војска Крагујевачке нахије под командом кнеза Марка из Орашца и кнеза Ђуке из Јагњила. Ту, на том делу фронта био је и Карађорђев штаб. Јокић каже: „Господар се смести баш до пута београдског, где је сада Споменик" —• што значи да је штаб био на месту које данас зовемо Карађорђев Парк. (Ето и објашњења зашто је народ тај парк назвао Карађорђевим). До Крагујевачке нахије фронт је настављала Грочанска под командом војводе Васе Чарапића и кнеза Ви1ентија из Кораћице. Дал^и део (ћронта, све до „Емеклука", поседале су Смедеревска нахија под командом војводе Вујице Вуличевића, а на самом „Емеклуку", где се десно крило опсаде свршавало, Пожаревачка нахија под командом војводе Петра Добрњца. Ово поседање извршено је у току од 24 сата. Турци су одмах покушали да Србе сузбију и већ сутра дан су их напали. Војска ерлиска (народна) којом су командовали пашини људи — јер су ерлије, то јест грађани у војно.ј обавези, били покорни Султану нападали су на фронт ко.ји су држали кнез Симо и Крагујевачка нахија а лево од њих нападала је Гушгнчева трупа. Борба је трајала целога дана и Турци су се морали вратити у места свога полазишта. Сво.ј испад Турци су покушали и сутра дан, али без резултата. После тога њихова је офанзива малаксала, али и Србе видимо непомичне у опкопима. Из догађаја који су по том настали, ми видимо и Карађорђа и Јакова и Катића код Шапца, где остају цело лето у борби са Босанском војском и где Катић и гине. Карађорђа вилимо и на Делиграду, где се бори против Ибрахим-паше, скадарског везира. Према томе јасно је што су Срби сад код Београда мировали и што Карађорђе још тога лета није пречистио са овим фронтом. Отуда Прота Ненадовић погрешно мисли када

овом покрету ка Београду приписује демонстративни карактер. („Онда је и Јаков са 300 коњаника очо на Врачар, док су Турке заплашили и у град отерали".) Међутим, ако су Срби морали за неко време остати у дефанзивном положају, Турци из Београда нису престајали с испадима. Ти испади нису више били онако енергични као првих дана, свакако због губитака ко.је су префпели, али су ипак нападали. Јокић вели: „Цело лето, до пред дубоку јесен, сваки други или трећи дан излазише Турцч,

Узун-Мирћо Апостолобић ,1 бисмо се сваки пут. Један дан ударе на Милоја, други дан на „Емеклук", где мисле да ће се овајдити, али се ни мало не помогоше". Тако су устаници током 1806 год. били активни на три фронта: према Босни, према Нишу, и према Београду. Рад Карађорђа и у току ове године приказује га као великог стратега. Он је био пошао на Београд, али како су се појавиле веће опасности са запада и с југа, он се тамо бацио; пошто је ту сипуацију окренуо у корист устаника, сузбивши и Ибрахим пашу и Кулина капетана, враћа се Београду да пречисти и са ситуацијом код њега. (Наставиће се)