Општинске новине

3

Влада К. Петровић, учитељ, одборникГОГБ. Општинска брига оКо изградн&е станова. за ећономсћи слабије

Београд у сваком погледу стално напредује. Проширењем реона и увећањем становника, јављају се и веће потребе. Изградњом улица, канализације и водовода помаже се грађанству да избегне све оне невоље, које без тих радова наступају. Електрична мрежа се шири на све стране а саобраћај се регули ше са доста успеха. Постепено, али темељно, изводе се општински радови на добро грађана и за углед престонице. — Изградња мостова преко Дунава за Панчево и преко Саве за Земун, задовољиће велике потребе. А ако још убрзо дође и пројектована изградња кеја, Београд ће много добити. Оскудица у парковима попуњава се моментално унеколико дрворедима по појединим улицама, а пројектована дечја игралишта задовољиће насушну потребу, у којој се, до сада, осећала огромна празнина. Подизање радничких склоништа за мушке и женске, као и дома за одојчад, које установе Општина обилато помаже, доказује у великом степену бригу свију нас за радни свет, а подизање зграде за стерилизацију млека и оделења за психолошка испитивања деце документује велико општинско старање о здрављу и напретку деце. Подизањем школа задовољиће се насушна потреба Београда да му деца буду редовно школована и с успехом обучавана. Калдрмисање периферије, које је питање наишло на једнодушност у општинском одбору и Суду, доказује једну социјалну бригу за онај свет по периферији, за економски најслабије. Ако они на време добију канализацију, воду, осветлење и подвозна средства, поред тога што ће се спасти блата и прашине, која их данас буквално дави, олакшаће им се живот уопште, лакше ће долазити дс својих радионица и побољшаће и здравствене услове живота. Уопште узев, Општина се данас неоспорно у довољној мери стара да грађанству пружи све оно што је дужна једна управа да учини за своје грађане и колико је потребно да наш град постепено добије изглед једне праве престонице и једног модер-

ног града. Мора се признати да има још пуно послова несвршених, пуно ствари које су тако потребне престоници, али увек кад човек размисли о свему што нам треба спотиче се о питање новца, који је потребан за те велике радове. Редовним буџетом се не могу задовољити све те потребе а рекло се да треба избегавати краткорочне зајмове. Мора се тражити пута и начина да се добије један већи — дугорочни — зајам, под повољним условима, да би се велики послови, који би нашу престоницу уврстили у ред најуређенијих престоница и вароши — могли отпочети и довршити. Како је Београд престоница Југославије, сасвим би било и природно и разумљиво да у изградњи његовој узму учешћа и грађани изван престонице, или да Крал^евска Влада у свој буџет, сваке године, уноси, за улепшавање и уређење Београда, једну већу суму. Јер улепшавање Београда има општи значај; лепота његова и развитак његов треба да буде огледало целе Југославије и понос свих грађана њених. Подизање споменика заслужним мужевима наше земље дуг је целе земље, а Београд, као престоница, треба да чува те споменике и да пред светом покаже колико ми сви ценимо и поштујемо успомену на те наше велике људе. Али за изградњу једне вароши, нарочито престонице, треба имати цетаљан програм, који се мора изводити без промена. Једна мана готово свију општинских управа је у томе: што нема програма за велике радове; што се не заведе систем и распоред како, којим редом и на коме ће се месту шта подићи. С великим напорима је израђен генерални план Београда, али која вајда - кад се он мења готово сваке одборске седнице. Те промене увек не изазива општа потреба, већ често пута интереси појединаца. Ако се у послу нема потребне сталности, никад се циљу неће доћи- Потреба појединца мора пасти пред општом потребом једне вароши и пред добро смишљеним разлозима једне комуналне политике. Ово неколико речи,