Општинске новине

Стр. ?54

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ипак, било је потребно рећи у уводу овог написа. Београд постепено добија све више и више индустриских предузећа и радионица са доста радника. Умножавањем радног света намеће се и дужност града да се о њему побрине. Брига о онима који својим знојем и својим рукама стварају добра за све прет-

Из~улице Јаборске: Стан једног др&ара. Месечна ћирија 300 динара.

стављала би најплеменитије старање једне општине о добру грађана, радника. Старање Општине о њима мора бити много веће, но до сада; брига о њиховом стању, о хигијенским условима њихова живота, старање о деци радника, када су ови на послу, нека нам увек буде на првом месту. Сваки град има сиротиње, и као што је општина дужна старати се о њој, старати се о слабима и немоћнима, тако исто она је дужна старати се о радном народу, који на својим плећима носи највише терета за опште добро свију нас. Зато се пре свега другог, мора одмах приступити акцији за подизање станова за радни свет. Свако данас зна какви су тешки услови становања у Београду и за оне који имају већих прихода, а колико су тек тешки за раднике (било умне или мануелне), чији су приходи мали, а често и нередовни због беспослица. Зна се да тај већи део београдског грађанства пропада по влажним и мрачним перифериским избама; зна се да њихова деца још у првим данима, због таквих станова, добију зачетке разних опасних болести и зна се да, ако остану жива, увек носе клице туберкулозе или знаке анемичности и то као утврђене последице живота по таквим становима. Треба видети мрачне и влажне избе по којима бораве данас радници и њихове породице у Београду. У интересу здравља оних који ту станују, као и здравља оних који су у близини њиховој, најхуманије би било одмах срушити та ругла и легла свих зараза у престоници. Једна савесна комисијг нашла би стотине таквих мрачних, влажних И нездравих станова и то на свима странаш

Београда. По некаквим „Пиштољ" и „Јатаган махалама", по некаквим колибама подигнутим и без појимања хигијене и без одобрења, на брзу руку, данас трује своја плућа београдски радник са децом. Па ипак је појмљива бојазан радника кад се припрети рушењем тих јазбина, а не даје им се ништа боље чиме би заменили те бедне страћаре. Зађите редом од неких дворишта у Ломиној улици па по шупама у свима крајевима Београда, где се у смраду и влази дави један кадар људи, који здрав долази у Београд ради зараде. Нико ни прстом да мрдне и запита: где станују ти силни тестераши, где обалски радници, где они безбројни мајстори дрводеље и зидари, где шегрти, где они момци запослени по бозаџиницама, пекарама, пиљарницама, где многи носачи и други. Само мало интересовања за станове тих људи, па би се сазнало за невероватну беду, у којој људи живе усред престонице. Не треба бити милостив у рушењу тих јазбина, али треба. бити и хуман и обазрив у стварању нових зграда и станова за наш радни свет. Поред скупих кирија, које се још дуго неће моћи снизити, раднику не остаје довољно да бар побољша храну себи и деци и да скромно одене свој пород. Социјална правда захтева да се општина постара о свакоме. Имао сам прилике да видим шта је после рата у том погледу урадила Бечка општинска управа. Много хиљада удобних, здравих, светлих, хигијенских и јефтиних станова за раднике подигла је она у свима квартовима. И тај радни свет збринуо је две трећине брига имајући добар и јефтин стан, имајући сазнање да се нема чега бојати за свој пород. А Бечкој општини може се честитати на бризи о деци и осталих савремених европских градова. За радничку децу постоји пуно установа у којима су она склоњена преко дана док су им родитељи на раду. Та брига и такво старање о својим грађанима видан је знак високе комуналне свести, а довољан разлог да се грађани поносе радом своје општинске управе и буду потпуно убеђени у њену правичност и разборитост. То задовољство грађана даје опет новог потстрека општинској управи за изградњу вароши и њено унапређивање. На пример општина у Брну помоглз Је изградњу једне читаве четврти за чиновничке станове а поред тога дала им и згодну с'аобраћајну везу. Опшина у Прагу такође је помогла да економски слабији дођу до добрих и јефтиних станова. Путем ка Крчу (где су концентрисане хумане установе Прага) поглед вам се заустави на читавом низу хигијенских колонија подигнутих за сиромашне грађане. Наша Београдска општина, верујемо, не може све одједном постићи, али мислимо да је врло потребно да учини неколико већих