Општинске новине

Стр. 338

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

стањем штала и т. д. утврђено је да има око 20% туберкулозних и болесних крава. У Италији 38%, у Румунији 54%. А код нас у Јужној Србији, Санџаку, Тимочкој области и нешто Црне Горе — тај се проценат диже до страховите висине, често до 50%. Медицинска наука је статистички утврдила да се млеком од туберкулозних крава заражава преко 40% деце, којима се оно даје са недовољном опрезношћу и стерилизацијом. Ова је истина утврђена и аргументом а соп1:гапо у оним државама у којима је заведена принудна пастеризација млека на температури од 65—80° С јер је у тим држа-

Спољни изглед једне модерне централне општинске млећаре на западу. вама проценат оболења деце од туберкулозе опао просечно са 25—30% (проф. Д-р Емил Кире). У интересу угледа престонице, у интересу здравља наше деце и свију грађана, у интересу најзад поноса оних којима је поверено старање над животом Београђана мора се енергичним и хитним мерама раскрстити са овим системом торбарења у снабдевању Београда млеком. То је београдско млеко пре свега апсолутно сумњиво с обзиром на здравље крава и хиљаде паупера-препродаваца, то је београдско млеко више вода него млеко и према томе нездраво, опасно и у најповољнијем случају апсолутно некорисно са гледишта правилне исхране. Примера ради, наводимо да је службена општинска контрола често пута наилазила на млеко са свега I 1 /« до 2% масних хранљивих материја. А то би пре значило да је несавесни препродавац (пошто је произвођач већ сипао прву дозу воде) насуо млеко у воду место воду у млеко. Затим у Београду се врло успешно врше и друга фалсификовања млека, и службено је утврђено да се 2000 препродаваца млека пасионирано баве овим занатом. (Санитет Београдске општине, који у послед-

ње време немилосрдно прогони фалсификаторе млека, најстрожије кажњава годишње по више од 600 млекаџија, које успе да ухвати са фалсификованим млеком. А колико њих избегну казну?!) Дотле је Лондон законом обезбедио најнижу дозвољену масноћу млека са 3.85%, а минималну специфичну тежину са 1070. Бактериолошка вредност београдског пи.јачног млека још је на нижем ступњу. Наш Централни хигијенски завод врши врло савесна испитивања и проучавања бактериолошке вредности београдског пијачног млека. Тако је за једну годину било испитано и бактериолошки и хемиски 552 пробе разних београдских пијачних млека. О резултатима ових испитивања над укупно 552 пробе млека, директор Хигијенског Завода г. Д-р Стеван 3. Иванић, један од наших највреднијих делатника на хигијенском пољу научног и практичног рада, вели нам, и ово о бактериолошкој вредности београдског пијачног млека: . . . Данас се у свима земљама, где је хигијена млека на високом степену обраћа пажња на количину и број и незаразних клица и постављају извесне границе њиховом броју, преко којих исправно и употребљиво млеко не сме прећи. Велике количине клица мењају хигијенску вредност млека, јер клице употребљују састојке млека за своју исхрану и том приликом стварају се извесне материје од тих састојака, које су мање храњиве вредности за човека, па чак могу бити и штетне, те изазвати обољења. Поред тога налаз извесних клица у млеку има и другог значаја. Заразне клице је прилично тешко доказати у млеку. Али има извесних клица, чије присуство нам сведочи, да би у случају какве цревне заразне болести, могле доспети у то млеко и те клице. У цревима човека живе многобројне врсте клица нарочито су важне бактерије Бактериум коли. Ове клице су нам важне и за прегледе пијаће воде. Ако их нађемо у води у већем броју, значи да се вода од некуда загађује органским материјама, па можда и изметинама. Сличан значај има налаз ових клица и у млеку. Њихово присуство у млеку значи у најмању руку, да се приликом муже и обраде млека није водило рачуна о чистоћи, те се млеко загадило. Исто тако њихово присуство може значити и да је у млеко досипана нечиста, загађена вода. Ми смо у Централном хигијенском заводу испитивали београдска млека и у овом погледу нашли смо у 91 проби ове клице, а у још 18 проба бактерије коли у друштву са другим клицама, које такође