Општинске новине

Стр. 340

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Београду из године у годину опада, место да расте! Ево опет примера ради, неколико цифара, до чијег смо резултата дошли преко података званичне статистике. 1927 године просечно је за годину дана долазило у потрошњи млека на једног Београђанина 78, 940 литара; 1928 год. ово је пало на просечно 74, 250 литара од становника а 1929 год. на 71," 38 . Ово се опадање конзума млека није ни до данас задржало. На против. Оно је у 1930 години у двоструком темпу срозало се на једну невероватно ниску количину. Тако је у 1930 години опало на непуних 62 литра просечне годишње потрошње од становника. Слика целокупне годишње потрошње млека у Београду, односно страховитог опадања исте, изгледа у цифрама овако: 1927 године укупна годишња потрошња била је 17,690.000 литара. 1928 године она пада на 16,783.763 литара, а 1929 године на 16,194.959 литара. Али 1930 год. она се страховито срозава на свега 14,384.520 литара. Значи да је од 1927 год. до данас опала потрошња млека у Београду за скоро три и по милиона литара, односно за 1,810.439 литара само у последњој 1930 години према 1929 г. А овако страховито падање потрошње млека, које садржи једну од најважниЈих беланчевина за исхрану човечијег организма, значи у крајњој линији неизбежно дегенерисање расе, значи свесно и издајничко убијање наше деце, нашега подмлатка. Треба бацити један најповршнији ш> глед на статистичке цифре културних држава у погледу потрошње млека, па ће се видети да културно и материјално напредовање једног народа налази свој спонтани и најјачи изражај у порасту потрошње млека. Што се тиче наше земље, по превасходству земљорадничко-сточарске, она има чак и огромне суфиците квалитативно одличног млека, али услед слабе организације ми то млеко не умемо да искористимо. Као што је пљачка стоке на извесном степену привредног развитка, или боље рећи застоја — природан и неизбежан материјални извор опстанка, о чему дају доказа свв народи док су били у привредној фази, у коЈој се данас налазе гранична арбанска племена, тако исто на извесном степену примигивне привреде и патријахалног начина продукције разумљива је оваква појединачна производња млека, као што је ова код нас. Али чекати још коју деценију док се под притиском нових идеја искристалишу нови гачини продукције, то би значило узалудно губљење времена! После великог рата изгледа да су старе теорије о немогућности скокова у привреди, отишле у архиву исто онако као и стари Дебанжови топови! То су увидели толики култуони народи и после рата читавим низом закона принудно, готово дикта-

торски, завели многе корисне привредне реформе. Поменућемо само неке које се односе на наш темат. Сједињене Америчке Државе, Енглеска, Данска, Норвешка и друге већином културне северне државе завеле су најстрожијим законом обавезно пастеризовање млека још пре десет до дванаест година. У опште у последње време овакве корисне реформе заводе се принудно, законом. И код нас се, више но игде у којој другој држави, осећа вапијућа потреба за диктатуром исхране. Законом, принудно, драконски треба регулисати многе заостале и реакционарне привредне навике и место њих завести нове, савремене и напредне методе рада. Каква Снажна пропаганда, каква акција добронамерних људи треба да буде, и најзад, колико дуго она треба да траје па да се свет на селу освести у потребној мери и пође за својим правилно схваћеним интересом у погледу разних типова продуктивних, потрошачких и кредитних задруга? У сточарској Србији — колико имамо млекарских задруга? Један бедан и минималан број! Али зато на њихову штету расту разне зеленашке кредитне установе! А без млекарских задруга на селу не може се реформисати из основа производња као и продаја млека у граду. Београдска општина, а на првом месту држава у опште, зато мора несебично и широкогрудо помоћи сваку акцију на стварању млекарских задруга у околним селима Београда. До сада је створено неколико таквих мањих задруга, управо покушаја, али су они још далеко од онога што морају бити. До данас је овај врло користан покрет за млекарским задругарством у селима са ове стране Саве и Дунава ограничио само на три мање задруге у Миријеву, Реснику и нешто већу у Сремчици. У Срему је ова лепа акција имала нешто више успеха. Тако данас постоје млекарске задруге у селима Јакову, Бољев* цима, Прогору, Ашањи, Обрежу и Шимановцима. Ове су сремске млекарске задруге створиле и свој Савез са циљем продаје млека у Београду. Овим младим Савезом руководи инжињер агрономије г. Боривоје Атанацковић. Ми морамо, дакле, помоћи да се створе овакве млекарске задруге са најсавременијим условима рада... То је неоспорно. Жељни да како питање снабдевања престонице млеком, тако и ово питање организације млекарских задруга у околним селима Београда испитамо и проучимо овога пута свестрано, ми смо обишли два три оближња београдска села, која се у главном баве продајом млека за Београд. Подвукли смо већ више пута да није довољна само контрола