Општинске новине
2
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 557
не само јевтиних, него и уопште хигијенских станова. Све су те зграде са малим изузетком мрачне, делимично влажне, али не од подизања земљишне влаге него од неосушених зидова, који су одмах прислањани уз друге зграде, често пута исто тако тек довршене. У великом броју тих зграда по неколико соба су буквално у мраку. У сред дана се осветљавају електричном светлошћу. Али није једино зло у томе, што су подизане ове велике и као гробови мрачне палате, у којима је огроман број станова нехигијенски и претерано скуп. Још је веће зло што су од тада, па све до данас ницале преко ноћи као печурке тако зване авлиске зграде за ренту.
влажне често до таванице, загађене не само у естетском смислу него и у бактериолошком. У опште, ти су станови за човечје здравље опаснији него оне бедне кулаче у којима живе сиромашни сељани на планини Тари и њеним падинама. Ето, у тим отровним јазбинама, које лети просто пливају у загађеним баруштинама, живе хиљадама Београђана са децом, која треба у будућности да буду стуб наше нације и наше расе!... Пошто су за придошле и набујале сиромашне масе народа у Београду били прескупи станови у центру, не само у мрачним и без светлости палатама, него и они у прерађеним дворишним шупама — то је хи-
И обо су сметње у борби против туберћулозе: мочварне загађене, и непроходне улице са Душанобца
Оне су већином подизане у дубини дворишта у самом центру или бочно, у улицама блиским њему, јер се рента на станове у њима упорно одржава на невероватној висини. Ношени жељом да се са мало утрошеног новца и бедног грађевинског материјала што пре створи низ малих станова, и преко њих богата рента — многи су београдски кућевласници подигли праве јазбине од преправљених шупа, напуштених стаја, па чак и клозета. Само из малог броја фотографских докумената, које објављујемо у своме извештају, види се сва језивост правога стања станова у самом најужем центру Београда, где су од шупа прављени такозвани станови од собе и кујне и издавани сиротињским породицама по баснословној цени од 300—900 динара месечне кирије! Није сва мана ових станова у томе што су они склепани од најбеднијег грађевинског материјала, већином облепљених стеничавих дасака. Та их околност истина прави зими леденицама, у којима се и мисао у мозгу смрзава, а лети паклом у коме душа провире ! Али они су и без тога мрачне рупе, мемљиве као штенаре,
љадама најсиромашнијих пордица, вођен иинстинктом самоодржања и права на живот, почело да ствара читава насеља од којих су се нека као Пиштољ-мала, Јатаган-мала, Маринково насеље и т. д. одржала захваљујући једино суровости самога живота. Ницала су тако насеља на свима странама, са најбеднијим кровињарама, као да је неки зао дух изручио са неба над Београдом једну огромну врећу бедних уџерица. У овим насељима има данас 90% кућица у којима станују по 6—8 чланова, и где на једног члана не дође ни три кубна метра ваздуха! Доиста нешто нечувено кад се има на уму да модерна • ветеринарска наука тражи да у обору свињском на једног вепра дође бар — три кубна метра ваздуха! Срећа је, велика срећа и за становнике ових уџерица, и за Београд, што није доживео при оваквим околностима какву нову епидемију пегавог тифуса или колере, јер би доиста био десеткован, а можда и преполовљен. А да су ове јазбине, које су недостојне и бушманских дивљака, на првом месту главни разлог што је Београд најтуберкулознија варош на свету — то је више него јасно!...