Општинске новине

Стр. 558

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Извештај Лиге завршава се овим констатацијама: 1) Да су станови у великим београдским зградама не само прескупи, него и дан дањи далеко од основних хигијенских услова. 2) Да су станови у овим дограђеним, преправљеним шупама и трошним авлијским зградицама потпуно нехигијенски и релативно још скупљи. Ништа бољи од Јатаган-малских! 3) Да су 90% периферијских станова по разним Јатаган-малама апсолутно неупотребљиви за становање, јер су по своме склопу и пуном одсуству хигијенских захтева постали прави расадници заразе и установе за систематско убијање деце, која су Богом проклета те у њима станују. Можда и корак даље. Они претстављају истински расадник свеколике епидемије, и жалостан знак нашег недовољно развијеног смисла за социјалну правду и социјалну акцију." Али ми овде да не узимамо као пример Пиштољ малу, подигнуту на гомилама ђубришта, ни Јатаган-малу, где живе близу 3000 душа, а на једног становника често не долази ни 3 м 3 простора и ни једна десетина од онога што основна хигијена тражи, него да се задржимо на тако званим београдским нормалним зградама. Таквих зграда имамо око 12.000 на 250.000 становника. Значи да на једну кућу мале кубатуре долази просечно 20 становника, док на исто толике кубатуре кућу долази у Лондону 7 становника, у Паризу 11, Прагу 8, у Амстердаму 7, а у Бечу 7.5 (проф. Кулек — Праг). Кад се дода да се и та пренасељеност станова у Београду погоршава горњим (види цитат из Лигине анкете) најстрашнијим хигијенским условима њиховим, онда се у пуној светлости појављује станбени проблем, који се више не састоји толико у недовољном броју станова него у недовољном броју здравих, хигијенских и јевтиних станова. Рђави и нехигијенски станови, рђаве, мрачне и влажне радионице, недовољно хигијенске и зрачне школе; нарочито недовољан број спаваћих просторија за раднике и сиротињу, учинило је да је 70% београдских сиротињских станова постало легло и расадник туберкулозе!.. Алкохол игра врло важну и судбоносну улогу у туберкулози и сифилису. Туберкулоза код пијаница најчешће добија брзу форму, милијарну, јер је организам, истрошен алкохолом, неспособан за сваки јачи отпор. Са сифилисом не стоји ништа боље. Док се под повољним околностима ова страховита болест може и да укроти, дотле код алкохоличара она неизбежно води прогре-

сивној парализи или кроз луетичну апоплексију у прерану смрт. Београд, и цела наша земља у осталом, пије огромне количине пића, готово несхватљиве у овим данима економске кризе. Тако је Београд за пет година утрошио око 71.959.068 литара млека, а 80,868.250 алкохолних пића, дакле за 9 милиона литара више. Кад се узме да један литар алкохолног пића просечно стаје 8—10 динара, излази да је сахара у стомаку Београђана прогутала у алкохолу преко 800 милиона динара. Као што смо видели, више се за годину дана попије у Београду алкохола него млека; а вредност количине за годину попијених алкохолних пића пребацује годишњу вредносг поједенога у Београду и меса, и масти, и поврћа, и свих животних намирница посебно! Према томе алкохол није опасан само економски, због осиромашавања и без тога сиромашних народних маса, није опасан само због пораста криминала, који је и без њега велики, него је нарочито опасан са гледишта еугенике, због систематског дегенерисања народа, и још огромнијег појачавања процента туберкулозних болесника... Све ове животне и социјалне околности, укрштене и испреплетане као паукова мрежа чине, да се питање туберкулозе не може решавати једним медицинским потезом као Гордијев чвор, него читавим низом брзпх, коренитнх и дубоких социјално-комуналних и хигијенских рефорама. * Ја ћу овде, у оквиру ове студије, изнети неколико интересантних предлога за планску борбу противу туберкулозе, а у вези са њеним све јачим ширењем по нашим градовима, специјално Београду. У опште мање више сви југословенски градови плаћају свој крвав трибут туберкулози. Најгоре у томе правцу стоје македонске вароши; најбоље — словеначке. Нешто култура, а нешто и врло поволзни климат словеначких места учинили су да је у погледу туберкулозне поплаве Словеначка — наша најсрећнија покрајина. Има више социјално-комуналних разлога што су готово све наше вароши тако страховито заражене туберкулозом. Оне што су близу мочвари у толико пре и више што епидемична маларија ствара тако рећи општу варошку наклоност ка обољењу, јер исцрпи човечији организам у толикој мери да тиме ствара најповољнији терен за инвазију туберкулозних клица. Пре свега мора се овде још једном подвући и нагласити, да је туберкулоза — претежно болест сиротиње. Ово се нарочито