Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 561

сопствени домови, али не они светли и хигијенски, него они влажни, мрачни, мемљиви, полуокречени гробови у којима данас живи 90% београдске сиротиње и периферије и 50% нашег сељачког света! Колико су у Београду ти бедни станови расадници туберкулозе, то најбоље потврђује статистика Антитуберкулозног Диспансера, која подвлачи да 85 од сто туберкулозних Београђана живе са својом породицом, ситном децом, здравом родбином у једној јединој соби, која је врло често мемљивија и мрачнија од штенаре са енглеских сеоских газдинстава! А од тих 85 од сто болесника, 25 од сто чак и спавају у једној постељи са здравим укућанима и малом децом! Београдска општина има око 300 својих станова на 250.000 становника. Бечка би по тој скали требало да има 3100 станова, а она има равно 30.000 сиротињских, чиновничких и радничких кућа! Праг релативно исто тако. Енглеска је у државној и муниципалној режији тукла светски рекорд, подижући око 2 милиона станова за своје грађане. Најзад наше опшгинске градске штедионице морају створити материјалне могућности за јевтине и дугорочне хипотекарне зајмсве грађанству за мале станове. VI) Систематска, стална п добро организована контрола над нсхраном Београђана и учешће општине у обарању вештачкп одржаваних цена! Храна грађана мора да буде пре свега квалитативно добра, са довољно беланчевине, калорија и витамина. Уз то мора да буде н јевтина и приступачна најсиромашнијим слојевима грађана. Она и прерађена и непрерађена мора да буде и естетски и хигијенски чиста и здрава. Треба образовати летеће санитарне инспекције, савесне, и перманентне. Код нас те инспекције постоје највише на — платном списку! Треба завирити мало иза мистериозних „завеса" келнераја и јавних кујни па видети ужасе! Више од две трећине београдских кафана перу и данас чаше из шафоља, где је вода тако давно пресићена заразним клицама! Био сам ту скоро присутан у једној великој бозаџиници на теразијама, где је лед под ножем бозаџије направио једну отмену параболу по загађеном поду, али га је савесни бозаџија брзо стрпао у канту бозе не сматрајући за потребно чак ни да га опере! У београдским берберницама, у пркос свих санигарних наредаба али без санкција, по читаве групе гостију сапуњају се једном истом четком и ако се поред здравих људи бријао и неко са туберкулозним лупусом или сифилистичном ерупцијом на лицу!... А тек београдске хлебарнице, за које је службена анкета утврдила: да су 54,27% апсолутно не-

исправних и да их треба у интересу здравља одмах затворити, да је од 340 комисијски прегледаних хлебарница нађено потпуно исправно свега 9, да од дневне производње хлеба, чији капацитет износи 410.300 кгр., апсолутно је нехигијенско 152.850 кгр. хлеба, да је у многим брашнима, од којих се овај хлеб пече, нађено анализом разног чуда и покора!..- Даље, питање млека, које претставља најважније средство у исхрани одојчади и подмлатка — такође се мора што пре решити. Млеко које Београд и београдска деца пију рђаво је и нечисто. То смо и анкетом утврдили*). Оно је у већини случајева не водено млеко него млечна вода.

Рафоби за станоћање и спађање београдсћих пекарсћих радника

Дванаести је час да се једним енергичним гестом наШе муниципије, спасе Београд од оваквог млека, које хронично изгладњава нашу децу, јер у себи не садржи ни довољно беланчевине, ни довољно калоричних јединица, ни довољно витамина, и које место здравственог подизања нашега подмлатка убија га постепено и излаже га сталној опасности од туберкулозне заразе... Једна савесна комисија нашла би од десетак хиљада продавница свих врста животних намирница у Београду — једва 120 до 160 потпуно исправних! (у пропорцији према нађених 9 исправних пекарница на 340!) И што се свет не сатре од колере, тифуса, дизентерије и других цревних инфекција није заслуга хигијенске свести наших продаваца животних намирница и пића, него је, као што смо већ подвукли, заслуга оних малих и хра-