Општинске новине

ОПШТИНСКЕ Н06ИНЕ

Стр. 983

ранији (стр. 115) навод о Небојши из Вранчићевог („Веранциуосовог") описа Београда од г. 1553, каже ово: Део град, осим северне(?) стране, утврђен је јажим зидовима и високим кулама. Она кула, којв лежи сниже утока Саве у Дунав, већа је од осталих, и позната је све до данас под именом „Небојша". У н>ој су Турци заробљене христијане обично затварали. 3) У години 1789 и наш је Јован Рајић у спеву Бој Змаја с Орлови, у песми трећој, описивао, чак и са подацима о распореду трупа, јачини њиховој и артилериској опреми, Лаудоново освајање Београда. Спомиње и споредне операције са северне стране, са Саве и Дунава, али нигде не спомену Небојшу ни као оријентациони објекат, акамоли као неки важан одбранбени. 4) Да се Небојшом звала кула у Доњем Граду на Дунаву и крајем 18 века, види се и из расправе др. Д. Пантелића „Аустријски покушаји за освојење Београда 1787 и 1788", штампане ХСУШ Гласу С. Кр. Акад. Н. У документима из бечких архива, на којима др. Пантелић заснива своје причање о припремама за оба неуспела препада на Београд заузимањем прво Доњег Града, спомињу се у овоме две капије, на које је требало, пред зору 3 децембра 1787, односно, понова, 17 јануара 1788, да продру препадне колоне; спомиње се капија Диздарева (на Сави) и Небојшина капија (на Дунаву), и то у тексту расправе на стр. 24, 39, 57, 62 и др. А у приложеном оригиналном уговору између наших добровољаца: Јована Новаковића (Чардаклије), Живка Милинковића и Радича Петровића и команде аустриских трупа (барона Алвинција) на дан 15/26 новембра 1787 у Земуну, каже се у тачци 3: 3) Живко обештава Пебојшину капију огворити и нас на капи(ји) чекати. 5) О другом препаду говори и Прота Матија Ненадовић у Мемоарима (издање С. К. Задруге, књ. 15, стр. 8) и два пута спомиње Су-капију (Водену капију, ^/аззегШог), уз коју је требало да пристану бродови с аустриском војском и коју су Чардаклија и Ђикић ту ноћ држали отвореном, али не спомиње уз њу кулу Небојшу,као неки одбранбени објекат који би такође требало онемогућити. Значило би да се Водена капија пред спољашњим дунавским пристаништем (познија „Бандиска капија") називала тада и Небојшином. 6) Исти је случај и у „Повесници од поче-гка времена вожда српског Карађорђа Петровића" што је написао Антоније Протић а

објављена је у XIX Споменику С. Кр. Акад. Н. И Протић, на стр. 13, говорећи о нашем препаду на Доњи Град у г. 1806, каже: Лицем на св. првомученика и архиђакона Стевана (27 децембра) пређу наши бећари и, онако поред бедема, дођемо до капије зовоме Оукапија, нађемо је мало ошкрпнуту и станемо се утискивати унутра . . . Па исто тако, на стр. 12, каже како су Срби те године, ради опсаде Београда и са речне стране, извукли један топ на Немачку аду (Велико острво) „спрема Су-капије београдске". А ни на једном месту ту не спомиње оближњу Небојшу, ни као оријентациони објекат, још мање као одбранбени против којега би требало и дејствовати. 7) Идући унатраг за траговима Небојше, дошли бисмо у прву половину 18 века, до године 1739 када су Аустријанци по Београдском миру предали Београд Турцима, преудесивши му утврђења и варошка и тврђавска према тада модерним захтевима сталне фортификације. 0 томе имамо спомена у низу чланака, штампаних под именом „Одломци из историје Београда" у Годишњицама Н. Чупића, директно у чланку објављеном у Годишњици VIII („Београд 1717—1739"). Ту се на стр. 253 каже: нрави град (тврђава) нрерађен је и обновљен тако да је изгледао као сасвим нов.. . Оии стари градски фронтови са стране Саве и Дунава, што су дотада били окићени разним кулама а који су, нешто од пропших опсада, нешго од времена, биле доста опале, сад су већим делом сасвим разрушсне, па је Београд и с ових страпа изнова утврђен. То исто, краће, каже и Т. Стефановић Виловски у бпошури Аив Ве1§гас18 Уег§ап§епћеИ Шјеп, 1^94), на стр. 32: ^,ара турска тврђава са средњевековшш кулама и бедемима би срушена (тесЈегееп^еи)... Ту се ето, у оба цитата, Небојша не спомиње поименице; а да ова данашња на Дунаву није тим рушењем захваћена, видимо и по томе што и данас још постоји. Београдска утврђења имала су да претрпе једно систематско рушење, по одредбама Београдског мира, како се види из текста његовог у Годишњици VIII (стр. 369). По чл. 6 одређује се и рок: За шест дана по потпису уговора (7 септембра 1739) отпочеће рушеве градских утврђеља и ТО' у присуству турског комесара, И Катанчић (Гласник V, стр. 117) каже да су хришћани у рушењу тврдиње провели шест