Општинске новине

Стр. 984 -

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

месеца, а у разваљивању спољашње ограде (варошке), коју су Турци опет после подигли, три месеца. 8) Даље унатраг, дошли бисмо до године 1717 кад је принц Евгеније 18 августа дефинитивно узео Турцима Београд, углавном операцијама са јужне стране, с Врачара. Те су операције детаљно изложене у Годишњици VII. Ту су чешће, нарочито од стр. 270 до 281, додиривање и операције на води и опсадни напади са стране Саве и Дунава, могло би се рећи „под носем Небојши", али се ту нигде не спомиње она под тим именом, најмање као неки важан одбранбени објекат, нпр. против батерија у Борчи. Уопште, тврђавски објекти са стране савскодунавске нису тада ни учествовали тако да би могли бити знатније оштећени, још мање рушени. 9) Прелазећи у 17 век, исту ту чињеницу о савскодунавском фронту утврђења треба истаћи и приликом првог освојења Београда од стране хришћанске војске у години 1688. И тада је, 27 августа, отет од Турака углавном операцијама с јужне стране, с Врачара, те савскодунавски фронт није могао ни страдати и остао је готово неоштећен. Стога се у Протићевим излагањима тих борби у Годишњици V и не спомињу савскодунавска утврђења, те ни Небојша. 10) Али, утолико се више помињу, истина без именовања и истицања Небојше, о поновном преузимању Београда од стране Турака у г. 1690, у Годишњици VI. Ту се на стр. 176 каже ово: Тога дана (8 октобра 1690) по подне букне у граду (тврђави) у такозваној „Оловној кули" ватра, коју војници брзо угасе. Али баш тада, изненада, и брзо једно за другим, загрме три страшна треска. Беху експлодирала и распрсла се три барутиа магацина. Читаве две градске стране беху де сурвале. Са стране Саве сурваља се сва једиа куртина са свим батеријама (табљама за топове) и топовима, и три пуна батаљона пропадну и изгину. Ровови су ту, од земље, топова и људи, тако затрпани и испуњени да је могла рахат преко њих кавалерија да јури. Са стране према Сави и Дунаву порушена је једна градска страна, и 1100 војника отишло је с њом у ваздух или је затрпано. Нису се ту обарали зидови него су се чупали из дубине, издизали из земље и бацали у вис, тако да је камење летело на све стране ... чак и на лађе у пристаништу . .. И у Хамеровој Историји Отоманског Царства, у књ. III на стр. 844, спомиње се такође, краће, експлозија и рушење савскодунавског фронта тврђавског кас главни узрок паду Београда у руке турске г. 1690. Ту се каже:

Дванаестога дана опсаде паде из војске Ха лилпашине (са дунавске стране) једна бомба у барутни магацин, који експлодира са огромним рушењем. Ове наже у бекство ... Ни овом приликом се Небојша не спомиње поименице, а не спомињу се ни друге градске куле, обухваћене све много ширим изразом „читаве две стране" тврђаве. Ова данашња, на самој обали Дунава, није могла тада ни страдати. 11) Залазећи дубље у 17 век, налазимо у другој поли његовој, г. 1669, на помен Београда без Небојшеу путопису енглеског лекара Брауна (Споменик С. К. А. IX, стр. 35) а на помен и Небојше у опису турског географа и путописца Евлије Челебије. Он је године 1661 путовао по нашој земљи и описивао је. Његов је опис у преводу Д. Чохаџића објављен у 42 Споменику С. Кр. Ак. Н. На стр. 8 је опис Београда, нарочито његове тврђаве, доње и горње. Ту се каже: На западној страни, на углу горње тврђаве, налази се ванредно јако утврђење (1) НАРИН ... Ово< је утврђење окружено са пет, оловом покривених и округлих кула које се високо у небо дижу. Овака је од њих отприлике велика као Галатска кула у Цариграду. Осем њих, има још велика (и) НЕБОЈША кула, црвена кула, крвава кула, у којима се затварају убице, мрачна кула и Шахин-кула, у којима се држи оружје .. . По реду описа, све би ове куле припадале, иако не цитадели „Нарину" ипак ситему горње тврђаве, савскодунавске. Небојша је још нарочито истакнута величином. При опису пак доњега града (V) и пристаништа, то се име не среће нигде. 12) На по века можда пре Евлије Челебије описивао је нашу земљу те и Београд и његову тврђаву други један турски географ-путописац Хаџи-Калфа (Ћатиб-ефендија, умро 1655 у Цариграду). Превод његовог описа из прве поле 17 века издао је Ст. Новаковић у XVIII Споменику С. Кр. Ак. Н. Ту се каже на стр. 63: У Београду има горњи и доњи град (гврђава). Горњи је окренут Сави и Темшпвару и ограђен тврдим и високим бедемима и кулама, од којих се највиша, на средини, по босански зове (г) БЕНОВИСА (т. ј. безбедно место). У њој су некада затварани правоверни, а сада у њој стоји оружје. Новаковић се у коментарима, потпуно оправдано, домишља да је име „Беновиса" настало, погрешком преписача или и самог записивача и то простим преметањем прва два сугласника у речи, од Не-бојша, чије име заиста значи „безбедно место" (Не-бој-се!).