Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 985

Ни Хаџи-Калфа при опису доњег града и пристаништа не спомиње ту никакву Небојшу. Он каже на стр. 63 само ово: На ушћу Саве у Дунав (з) рибарски је трг, пристаниште и царина београдска. На том је меоту султан Сулејман сазвдао кулу (а она би била баш на месгу данашње „Небојше"), од које зидови, опкружујући варош (доњу), покрај њених дућана, воде у горњн град. Та „Сулејманова кула", пак, не би могла бити иста са његовом Беновисом у горњем граду. 13) У 17 веку, г. 1659, пре Евлије Челебије а после Хаџи-Калфе, пролазио је преко Београда и поменуо га у писмима својим и Италијан Кјаромани. Та је писма у оригиналном тексту издао у 47 Споменику С. Кр. А. Н. г. Ј. Томић. У првом писму, датираном горње године у Београду, каже Кјаромани на стр. 102. да се при пристајању бродова аустроугарског изасланства, у ком је и он био, десило и ово: Пре него што ћемо ући у пристапигите, удари већи брод (ћагса) у једаи угао (к) царинарпице саза сЈе11а с1асш) разбнвши себи сву галерију ... Пошто је то изаслнство имало посла са врховним претставништвом турске управе у Београду, у горњем граду, несумњиво је да се искрцавало у главном, унутрашњем, пристаништу на Дунаву, баш код данашње „Небојше", које име ето ни Кјаромани ту не спомиње. 14) Почетком 17 века, г. 1621 и 1626, пролазио је преко Београда и Француз Де-Хеј Шез Науез), чији је путопис у фрагментима објавио у ХХХХУН Споменику С. Кр. А. Н. г. Ј. Томић, а пре њега, краће, прокоментарисао Г1. Матковић у 129 Раду Југосл. Акад. Знан. и Умјетн. О београдској се тврђави ту говори врло мало (у Спомен. на стр. 66, у раду на стр. 55). Ту се, по Матковићу, каже: Београд није сав зидовима (бедемима) (ти пШеб) утврђен. Од гтаринских утврђења (ћаШ шапб) нема готово никаква трага, а ово, што су Турци саградили, не одговара ни лепоти ни сигурности... Тврђава је дуж Саве ограђена једвосгавним зидовима без икаквих бедема (запв аисип ешрагО; бране је само четворасте куле о врло малим проколом (ровом). 15) Зађимо и у 16 век. Крајем његовим спомиње у чешки писаном путопису г. 1591 Вацлав Вратислав и Београд, чији је врло кратак опис саопштен у Раду Југ. Ак. Зн. и Умј. 130, на стр. 126, раније још и у Ненадовићевој Шумадинци за г, 1855убр. 2, и гласи:

Ту, на утоку Саве у Дунав, диже се стари град старинског слога, имајући многе куле; двојаки га зид ограђује. Београд је добро утврђен јер има на високом брежуљку тврд градић, ограђен двојаким зидом и многим високим кулама, зиданим од четвораста резана камена. 16) Године 1583 има спомена о Београду и о путопису Андрије Волфа и Левина Рима, у истом 129 Раду, на стр. 22: Ј1еп, тврд и добро саграђен град с тврђавом на вису. Има и доле, према Сави и Дунаву, такође кућа, особито на углу где се стиче Дунав са Савом. Има тврду кулу (тврђаву), те лежи пхгово као Будим. 17) Мање повол.но се изражавао фортификационој опреми Београда Соломон Швајгер у путопису од г. 1577, објављеном у 116 Раду, н:; стр. 86. Ту се каже: Платна (Београда) су порушена у доба освојења (1521), тако да је од онда био отвореним трговиштем. Зидови (бедеми) од тврђе нису разваљени, имају лепе и високе куле јаке, покривене оловом. Тврђа је пуста, без посаде н наоружања, јер се Турчин не боји ни од Угра ни од Немца. 18) Два узастопна путовања аустроугарског изасланства под вођством Давида Унгнада г. 1571/72 и 1573/78, прокоментарисана су у раду 112 и 116. У опису првога пута за Цариград, каже се о Београду, на стр. 215: Београд лежи високо и пријатнО'. Под њим тече од запада река Сава и утиче у Дунав тик зидина града код (гп) Беле куле, према истоку. У граду (гврђави) нема се шта особита видети, паче унутри је лоше саграђен. Ту је кула која је растрељена а зове се (п) Бој-се а напротив ове је друга која се зове (о) Не-бој-се. Поменути град чува неколико Турака. Варош пак простире се к југу. У овом опису, данашња кула „Небојша" могла би одговарати споменутој „Белој кули" на ушћу Саве у Дунав, у које се ушће може рачунати цео фронт доњеградског надречног платна још и иза „Небојше"; док би кула „Не-бој-се" припадала тврђави горњој као и овде први пут споменута наспрамна јој кула „Бој-се", у којој би се могла тражити она кула „Житарица" (НпкеШигт), што се спомиње у горњој тврђави према Небојши у Годишњици X на стр. 46. Али, за њу се каже да је срушена још 1521; значи да су је Турци опет подигли. У истом путопису, при повратку из Цариграда, спомиње се опет Београд, краће, на стр. 238 у истој књизи Рада. Ту се каже: