Општинске новине

Стр. 942

ОПШТИНСКЕ МОВИНЕ

треба лечити оно што се види, што бије својом непосредиошћу, а оставити до бољих дана истраживање праузрока том тешком стању. У терапији, то се зове симптоматичко лечење. Енглеска лечи беспослицу и кризу индустрије; Канада се враћа протекционистичком систему, тежем него икада до сада. Италија се бацила свом снагом да револуционише пољску привреду, Данска на социјалне проблеме и т.. д. Социјалан организам није тако прост као што се обично мисли. На прогив, он је толико сложен и испреплетан да се у законе његове динамике још није потпуно ушло! Од Аристотела до Маркса и од Маркса до Бухарина и Мусолинија, сви су се мислиоци свих земаља мучили да продру у мистику социјалнога бића, његове психе и његових тајних закона развића; али су у пркос многих оггкрића остали још далеко од потпуног сазнања. Додуше, за њих се не би могло рећи оно ди Боа Рајмонда 1§погаћтш8 као за многе биолошке тајне, али се мора признати да је човечансгво још доста далеко од тога да у једној духовној конструкцији сагледа свој спас. Нека се у сударима класа и економским супротностима израђују нова идеологија и нове научне методе, нека у експериментима човечанства ничу и умиру идеје и друштвени планови —- једно остаје ван спора, да права истина бар за сада лежи у коренитој реформистичкој акцији, у симптоматичном лечењу друштвених недуга, у стварању једне праведне и здраве друштвене атмосфере. Нека наш народ буде привредно снажан, наше прилике социјално здраве — па се не морамо ничега бојати. Народи су као и човек —- док му је организам јак и здрав, и најстрашније инвазије бацила не могу му ништа да учине. Социјална динамика не лежи само у вечном судару капитала и рада. Постоје у атмосфери извесне духовне снаге, израђене и формиране у току векова, и оне делују често пута прогресивно а често пута регресивно. Баш ови дани светске привредне кризе потврђују најбоље закон социјалне корелације. Цео свет преставља једно привредно биће и његово обољење налази одјека код свих делова огромног светског организма, на првом месту социјалног. Природно да ни Југославија није могла бити поштеђена од ових потреса, те и она, према гледишту које смо навели, има да симптоматично лечи своје недуге, да их лечи један по један, како се они појављују и док се год појављују. Огроман је сплет социјалних појава као и социј. мера, како оних које имају карактер профилактичан тако и оних које имају терапевтички. Према томе и социјална и комунална политика деле се у две изразите групе: једну, која проучава друштвене појаве у њиховој каузалној вези и другу, која изналази мере за њихову правну, екон. и социјалну реформу.

Ма колико да данашња наука избегава апсолутне дефиниције, јер је живот толико компликован да се не могу његови појави укалупити — ипак нас даље развијање наше тезе нагони да дамо дефиницију појма социјалне политике. Под социјалном политиком има се разумети примењена социологија на практичан живот, има се разумети низ мера и рефорама научно испитаних, чија примена у једној истинској политици има за циљ побољшање оппЈТих услова живота, под којима данас живи човечански род. Ти услови живота нису само материјалне природе, у баналном смислу те речи, него и културни, естетски, санитарни, еугенички итд. Схваћена у свом најширем обиму, социјална политика обухвата све манифестације друштвенога живота у њиховој дијалектичној вези са економским поретком привредне продукције, проверава их статистичким налазима, испитује их у погледу њихове непосредне узрочности, и најзад, приступа лечењу зла, тако званој социјалној терапији. Како ћемо се ми у овом, на жалост, збијеном оквиру наше студије више задржавати на комуналној него на социјалној политици, погребно је да са неколико одлучних потеза осенчимо делокруг рада комуналне политике и њене битне одлике. Шта би, према томе, била сушгина комуналне политике? Низ научно испитаних и утврђених мера и рефорама, којима се иде на го, да се побољшају сви услови живота у једној општинској заједници —- сачињавају комуналну политику. Према томе између социјалне и комуналне политике и нема битне разлике. Сва је разлика у степену и обиму рада. Комунална је политика —• социјална политика у маломе; као што је социјална политика — комунална политика у великоме. С тога је из основа нетачно гледиште неких наших јавних радника, да комуналносоцијална политика преставља у својој суштини само старање о економско слабијим редовима друштва. Тако уско схватање комунално-социјалне политике не би могло да обухвати у себи ни широке санитарне реформе, ни дубоке културне препорођаје, ни велика саобраћајна прегнућа, у опште ни једну једину реформу која се тиче целе заједнице, него би се на крају крајева свела на најужи филантропски рад. Велики социолог др. Клајстон у своме капиталном делу „Будући нараштаји" вели: „Није суштина социјално-комуналне акциједа се само утире суза бола онима који страдају, него да се свима нама, без разлике, а на првом месту нашем подмлатку, створе крила да полетимо у зрачне регионе једног бољег и праведнијег неба него што је ово под ко.јим данас живимо".