Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази двапут месечно

Београд, 16. август 1931.

Година Х1ЛХ — Број 16

Годишња претплата 150.— дин. За пола године . . 80.— дин. Претплату слати на чеков. рачун пр. 54.300 Поштан. Штед. Београд

У р е дн и к: Слободан Ж. Видакобић референт за штампу О. Г. Б.

Уредништво и администрација: улица Краља Петра број 2б/Ш 'Гелефон 63-27

ЗАХБАЛНИ БЕОГРАД СВОМЕ КРАЉУ

Београд, нови и препорођени; Београд, који се подигао на костима својих легендарних бранилаца; који се поново родио на згаришту попаљених огњишта, наш горди Београд, окупан у крви, васкрсао у срећи као митолошки Феникс, тај поносити и захвални Београд слави и поздравља данас десетогодишњицу владавине свога љубљенога Краља. Окупљен око Његовог престола, упирући очи у Њега као у звезду водиљу, кличе жу из стотине хиљада душа: — Живео нам, наш добри Краљу— Живео нам дуго и дуго ради среће Твога захвалног Београда, ради среће Твоје благодарне Лугославије!... Било је горких дана када се Београд није преливао срећом као сандалово дрво мирисом. То су били дани његове болне трагедије, дани наше народне Голготе. И док је Београд био у агонији, Отаџбина }е провиђењем била осуђена да се распне на мученички крст! Бели град је умирао. Стотинама хиљада граната са бегканијске косе, са аероплана и монитора лили су данима и ноћима смртоносну кишу над белим сенама његових кућа. И оне — у којима је дотле царовала идила, рушиле су се као младалачки снови; улице његове, по којима је дотле врио гкивот среће, преоране су гранатама као најкрвавије ратиште. Његови мирисни паркови, по којима се разлегала песма славујева, постали су неопојана гробља палих витезова. Али су зато ницали

ровови, на свима тачкама Београда и на њима гинули последњи браниоци његови. Мрак, језиви мрак, паран крвавим муњама, личио на библијски Страшни Суд. Крвави месец са хоризонта осветљавао је црвена згаришта запаљеног Београда у агонији. Београд }е душа нашег народа, ехо његових патњи, јерихонска труба његових надања. И он Је пао, а са њим постепено пало је и последње село ЛуЉне Србије. Зацвилела Је родна груда окована усијаним обручима непријатељског ига. Над поробљеном Отаџбином заплакало се туЉно небо. Се Л а су спаљивана, народ вешан и убијан, епидемије, удру^кене са варварством заво* јевача косиле су своју крваву гкетву. А наша најбоља деца својом крвљу залише и својим костима посејаше њиву освете. Душе се предадоше очају. Само седи Краљ и његов храбри Наследник престола нису губили веру. Лунаци са Цера, били су јунаци и у арбанским кршевима. Ледна надчовечанска воља, једна надземаљска снага духа и тела, једна светитељска љубав према своме народу и његовим националним идеалима победила Је све. Васкрсли јунаци са Вида повели су у победничке битке евоје >киве другове. Њихове крваве униформе лепршале су се у визији победника као убоЈни стегови, и под њима су јунаци вођени седим Краљем и своЈим Врховним Командантом, храбрим наследником престола