Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1011

урезао је у своју душу, и њој се годинама моли у данима поноса и бола. Ето откуда струји та бо>канска снага: Све што има наша раса у себи витешког и етичког, све што има узвишеног и сна>кног, то се од легендарног Вогкда до Седога Краља слило у нашем љуб» љеном Краљу Александру I. Пре једну деценију на гранитни престо сео је син Великог Краља, праунук Карађорђев, наш љубљени Краљ Александар. Пре него што је проглашен за владара, Он је витешки водио српске армије из једне победе у другу, Љањући трофеје и доносећи слободу поробљеној браћи. Косово }е било освећено. Краљ Александар је остварио наш велики национални идеал у његовом најсветијем обиму, у коме га ниједан наш владар од доласка Словена са Карпата, из прастаре постојбине Бојке па до победе на Ветернику и Добром Пољу није остварио. Од мале Србије, прегаЖене, подјармљене непријатељем, прогнане да нађе уточишта у Арбанским кршевима и Острву Смрти, Краљ Александар створио је велику и моћну Лугословенску дрАаву од Веласице до Триглава, од Тимока до Ладранског Мора. И нов >кивот понова почиње да бије сна>кно, а кикот среће да се ори нашим замрлим дубравама. Али баш тада, када је наш заморени народ очекивао заслуЖени мир и срећу, наиђоше понова као последица ратова тешки и мучни дани, дани економске кризе, привредних депресија и поврх тога, дани братске неслоге. Дошли су горки часови када је требало велику отаџбину понова бранити. Тада се Краљ Александар још једном понова појављује као народни заштитник. Ледним сна>кним и богканским замахом Он пред задивљеним народом и запрепашћеним непријатељем показује да је исто тако велики у миру као и у рату. Крму дргкавног брода Краљ Александар узима у своје моћне руке и брод мудро изводи из Сциле и Харибде братске неслоге и племенске искључивости. Данас се навршавају десет година Његове мудре владавине. Тамо где су

зјапиле развалине Веограда, дигку се данас дивне палате; славуји су поново пропевали у његовим огкивелим парковима; нов и бујан гкивот потекао је његовим залеђеним венама; из малог разрушеног Веограда родио се Још лепши, још поноснији Нови Веоград. Све је то створио Геније нашег љубљеног Краља. Васкрсао је Веоград; Васкрсао Лугославију. Велики у рату он се није повукао у миру из борбе ^кивота, да се под сенком својих гордих трофеја на лаворикама одмара. Он је од првог дана ослобођења отаџбине летео свуда, будио успаване снаге, васкрсавао клонуле наде, бодрио поклецнуле духове, подизао невољне, свуда стварао, и зидао нову отаџбину на развалинама старе, нов, горди Веоград на рушевинама старог. У чему ле>ки величина једног Генија, једног владарског Генија?! У моћи понирања у душу свога народа, у пророчанском откривању његових мисли и >кеља, у моћном остваривању свега онога што чини свет народних идеала. А наш Краљ у изобиљу има тих дарова неба. Његов Геније дао Му је да срећно формулише те>књг свога народа у једном историјском моменту и пуно снаге, да те те>кње интегрално оствари! Он је инкарнација свога народа, заточник његове правде, темељ његове снаге, његов Геније! Отац Домовине, први и највећи Лугословен, најфанатичнији бранилац интегралног Лугословенства, најискренији пријатељ нашег сељака, највећи и најсавеснији чувар наше будућности. Његове пророчке речи о Лугословенству личе нам на апокалипсис, на богканско откровење; оне су урезане у души народа, он их осећа и кад их не чује, и иде за њима као за своЈом добром звездом. „Реците свима — звонко {е узвикнуо наш Краљ —^да нас никакве границе ни подвојености из прошлости, као ни Дунав, ни Сава, ни Дрина, више не раздваЈају; већ да нам увек везују и спајају интересе народне и душу народну у нераздвојну целину — у Луго-