Општинске новине

О П Ш Т И Н С К Е НОВИНЕ

Стр. 1125

слених, на помагање гладних и болесних, на сузбијање јавне или тајне проституције, криминалитета и алкохолизма, на лечење свих оних нежељених социјалних реперкусија, које за собом повлачи избацивање хиљадама хранилаца породица на улицу. Социјална политика, а на првом месту финансијска, доиста траже да се редукција изврши на свима линијама, и у свима надлештвима без изузетка, како државним тако и самоуправним, али исто тако тражи да се све способне и поштене редуциране радне снаге употребе на одговарајућим продуктивним местима, које ће се временом створити реформом наставе и реформом привредне продукције. * Наш народ очекује много од просветне реформе. Југославија је по превасходству земљорадничка држава, и ео јрзо њена просветна политика мора се кретати у интенцијама народног живота и његових потреба. Од оваквог система школовања наш народ нема никакве користи. Место рада на просвећивању широких народних маса, на њиховом привредном и културном препорођају, радило се прво на просвећивању једног дела изабраних, затим је дошла хиперпродукција бирократског кадра, монополисање просвете и повећавање пореских терета стварањем нових чиновничких места и све већим порастом персоналних буџетских расхода. За наш Београд важе још и специјалне примедбе. Он је не само просветни центар и најмногољуднији град наше државе, него је и њена престоница. Он је позван својом историском улогом да у свему предњачи, па и у погледу своје просветне политике. На жалост он пати од истих незгода од којих и цела држава. То је пре свега од превелике оскудице школских зграда, која се последњих година све више ублажује, али је ипак још много далеко од задовољавајућег стања. Затим Београд пати од претерано високог процента неписмености, готово несхватљивог за престоницу и један велеград. Према последњим службеним статистичким подацима Београд има 37.650 неписмених лица, а то значи преко 12%! Школских зграда, и ако је ове године добио четири нове, ипак још нема довољно. Према мишљењу школских ауторитета потребно му је још десет модерних зграда за близу 4000 ученика, који се и данас налазе ван школе и ради сузбијања такозване полудневне наставе, у којој једна група деце долази на часове нре подне, а друга по подне. Шта више има перифериских школа где неке партије ученика долазе на ред тек другог дана, јер је учионица премало, а ђака превише. Овде се, истине ради, мора подвући да је до скора било још много горе, да је било случајева где су деца у три дана једном долазила на ред. Снажна иницијатива општин-

ске управе дала нам је за ове две године неколико модерних школских зграда и палата и тиме прилично ублажила ове школске недаће Београда. Са једним приближним кредитом од 30 милиона динара општина Београдска задовољила би ову живу потребу за новим школским зградама. Кад је већ реч о нашим новим школским зградама не можемо а да овде не учинимо једну значајну примедбу. Ми имамо десетак сјајних и скупоцених школских зграда. Подигнуте на лепим местима, где се вредност само земљишта пење на 2—3 милиона динара. Али пада у очи да ми у социјално-хигијенском погледу задоцњавамо увек по неколико деценија. Некадашње су нам школе биле све до пре неколико година у старим зградама, често од набоја, са подом од простих дасака, недовољно зрачне, под турском ћерамидом и са огромним тучаним пећима, које су се с поља ложиле. О вентилацији ни помена. У то време модерни Запад имао је школе сличне нашим данашњим: архитектонски лепе, монументалне палате. Нама је требало пуне 2—3 деценије да јурећи за културом дођемо и сами до таквих палата. На жалост, дотле је модерна комунална наука отишла огромно унапред и са њом европски градови... И таман ми створисмо палате, запад их одбацује! У бивше школске зграде он усељава музеје, муниципалне секције и т. д., а нове модерне школе подиже на новим принципима. Те нове школе пре свега нису за велике агломерације ђака. Разлог је врло прост: страх од епидемија и тежња да се наставници и деца што више упознају изближе, што је немогуће у ранијим школама са 1000—1500 ученика. Савремене школе зидају се искључиво у облику павиљона, са огромним слободним и стакленим терасама, надстрешницама у ултравиолетном стаклу, баштама, читавим вртовима, четинарима, игралиштима за децу, гимнастичком вежбалишту на ваздуху, и што је најлепше — са великим базеном у пространом дворишту за купање и пливање деце и дечјим кујнама за ужину и предручак. Такве школе данас освајају америчке државе и све већи број европских градова. На једном већем шумском и сунчаном терену од 15002000 м 2 подижу се таквих 3—4 павиљона за укупно 2—300 ученика. Ту децу наставници познају као своју. Исто тако и школски лекари. Психотехнички институт ради под тим околностима и врло брзо и врло успешно. Ако се болест појави — одмах се локализује. Деца се развијају и снаже као у каквом шумском санаторијуму. Али како ми споро идемо за прогресом, бојазан је, да — док ми усвојимо овај нов и хигијенски најбољи тип школских зграда Запад не оде још хиљаду корака унапред и,