Општинске новине
ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 1175
општинама и етављају тако у облигатарне задатке њихове. У вези раније изражене жеље Савеза градова моли се Краљевска влада и овог пута, да се приходи обезбеђени за извесну буџетску годину ничим к ш ) колико џе ремете током те године, а све евентуалне промене да се одаосе искључиво на наредну буџетску годину. Савез градова нарочито- је мишљења, да није целисходно, да се пре доношења Закона о газдовању комуналних тела доносе специјалне законске одредбе, које сб односе на општинске финансије, јер сне могу пореметити газдовање општина, а редовно- су једностране, јер не узимају у обзир цели комплекс проблема, те стога већим делом само фаворизирају позедине економске кругове пореских обвезника на тптету других. Савез градова и овом прилнком моли Краљевску владу, да уз сарадњу Савеза што нре донесе закон о општинама и закон о градовима и закон о газдовању самоуправних тела, да се тако створи правна ц финансијска стабилност у раду градова и општина. Пословни одбор Савеза градова сматра потребннм, да сви градови по међусобном споразуму прихвате једнак начин буџетироња, једнаку шему, како би се буџетирањо вршило ио исгим принципима и омогућило, да се сгално за веће периоде времена узмогне статистичким подацим-а дати ириказ о издацима и принципима градова у њиховом финансирању, а спешгјално и о издацима учињеннм за иренесени (поверени) делокруг и за задатке наложене градовима појединим законима. При том имало би се нарочито установити, који ностотак за личне издатке опште управе према обиму коедова пада на послове повереиог делокруга и на полицију. Даље, не бн се сви лични издацн имали скупити у буџегском поглављу опште управе, већ би се имали разделити по поглављима (санитет, просвета, ветеринарство, пољопривреда и т. д.). Пословни одбор Савеза градова истиче, да се у свнм градовима осећа потреба, да се појачају нриходи, како би градови могли задовољити све већим захтевима јавне и комуналне управе. Стога пословни одбор моли, да се што пре донесе закон о газдовању и самоста.ииости комуналних тела, основан на што ввћој финансијској слободи и самосталности градова и општина, а парочито да се градовима остави слобода, да спштински прирез ПРОГРЕСИВНО РАЗРЕЗУЈУ и да проценат приреза диференцира код разних пореских облика. •Југословенски градови нарочито желе, да се уведе систем партиципације на државним порезима и таксама, а сиецијално на оним облицима, чија издашност је у великом делу ллод комуналног рада локалне општинске управе, као што је то случај са порезом на пословни промет, са таксама на рачуне у јавним локалима, са таксама за разна превозна средства, те да сасвим препусти градовима и општинама таксе од забава, биоскопа и т. д. Пошто држава није увела иорез на свеукупни доходак, жеља би бнла градова, да се тај облик пореза уведе као оиштински приход ма и са ниском стопом и тако тај порески облик опроба."
5) Од осталих финансијских извора увести т.зв. културно-продуктивне таксе, као таксе: на луксузна кола, алкохол, на већи број соба од 4—5 према броју чланова, на клавире, ауте, моторне чамце, на радио-апарате, на већи број послуге, на странце (у комуналном, а не само националном смислу) на свилу и све луксузне мтерије за одело, на скупоцене гардеробе, трпезарије, персиске и анадолске ћилимове, на крзна, на наките, на рачуне свих ноћних локала итд. 6) Увести тако зв. цестарински порез по примеру Чешке за сва саобраћајна срества, сем таљига и воловских кола. 7) Завести систем учествовања општине у индустрији и велетрговини. 8) Искључиво права истраживања руда треба да припада свакој општини у њеном атару. Ако поједине општине немају финансијске снаге за експлоатацију пронађеног рудног блага онда прибећи евентуалном уортачавању са којим финансијским синдикатом и банком. 9) Завести прирез на појачану вредност имања (у Чешкој тај прирез иде данас 25%). 10) Узаконити нарочити општински прирез на празне плацеве и дотрајале трошне зграде, као и на зграде ослобођене за 20—30 год. од државне порезе. 11) Завести високе таксе на псе и коње за трку, затим на све улазнице ради забаве, сем на улазнице за народни универзитет и предавања намењена широким слојевима народа. 12) Увести општински прирез на кирију већу од 8000 дин. месечно, и нарочити порез за веће кућне плацеве од 1000 м 2 , као и на луксузне виле. 13) Узаконити општински специјалан порез на сва осигуравајућа друштва, бар у износу целе режије око одржавања градских пожарних чета. 14) Завести прогресиван порез за заштиту имовинске безбедности, од кога би остобођени били сви они који немају шта да чувају или имају мало. 15) Увести специјалне таксе за луксузке свадбе и погребе. 16) Законом ставити у обавезну дужност општина извођење електрификације (где год се може а у Југославији може се она извести без мало свуда). Електрификацију проширити поред саобраћајних срестава још и на индустрију. Не треба заборавити да у електрификацији лежи тајна нашег будућег економског препорођаја. А ако сви ови наведени приходи не би некој општини били довољни, морало> би се у том случају прибећи државним субвенцијама по чешком систему, или установи самосталног пореза на зграде и непокретна и> мања.