Општинске новине

Стр. 1174

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

дошао би један; место десетак деловођа двојица; место 20 кметова — пет или шест, место пет општинских зграда — једна; место пет издатака за огрев — један итд. И кад се још више сведу лични расходи и концентришу материјални расходи онда ће се сузбити онај у истини саблажњив појав, да лични издаци код сеоских општина износе просечно 60% (што са неприкупљеним сумама износи готово цео буџет) и успети да се приближе личним расходима на пр. чешких самоуправа, који већ сада износе једва 10%, негде чак и 8% од целокупног обласног буџета. Ово ће се лако постићи кад се уз груписање општина заведе нов систем у награђивању општинских часника и место сталних месечних плата уведе систем награда и дијурни као у многим општинама на Западу. По том систему, који све више осваја терен, _ сеоски општински часници представљају почасна звања, без икакве награде. Али зато ти опшгински функционери имају права на одређену дијурну од заинтересованих лица за приватне изласке. 2) За инвестиционе потребе (подизање школа, мостова, општинских судница итд.) завести систем дугорочних зајмова или резервних штедних фондова, али никако не уносити цео инвестициони износ у годишње буџете, као што многе наше градске општине то данас чине. Дугорочним зајмовима или резервним штедним фондовима учествовало би у подели терета више генерација, што би и било право јер су подигнута јавна здања и општа добра намењена свима генерацијама а не само онима које су их подигле. Шта више, принцип апсолутне правичности налагао би, да се радна генерација самим тим што је стварала за потомке мање оптерећује од њих .. . Док се код нас у пракси ради сасвим супротно. Што се тиче општинских инвестиционих зајмова треба стварати могућност да општине не очекују једино. зајмове од Државне Хипотекарне Банке. Поред свег њеног рада и успеха, њен је кредитни капацитет недовољан. Преко Савеза Градова треба ангажовати стране финансијске групе. Могла би се и требала основати у Савезу Градова или Савезу наших градских штедионица и Комунална банка, а по угледу на белгијске сличне установе, са државном гаранцијом, која би руководила овим зајмовима, ануитетом, амортизацијама и др. 3) Подићи продуктивност рада општом мобилизацијом радне снаге тиме, што ће се узаконити принудни рад за све и свакога. 4) Трошарину на животне потребе и исхрзну одбацити као неправичну и несоцијалну установу јер она оптерећујући непосредно живот врши неправичан економски притисак на широке народне масе и тиме индиректно

спроводи њихово дегенерисање, нарочито оних којима. и без тог терета треба социјална заштита. Трошарина је у својој суштини социјално пеправична; етички неморална; фискално — недовољна; административно гломазна и скупа; привредно — стагнациона! Многе чешке вароши па и Праг не познају систем трошарине на предмете намењене исхрани и неопходном животу. У Италији је трошарина свуда укинута, а у Француској у 90% градова. Место трошарине завести општински прирез на прогресивној основи до граница његове логичне изводљивости. Са задовољством наводимо овде једну најновију резолуцију Савеза градова, где се поред осталога отворено и без резерве пледира за прогресевни прирез. У опште запазили смо да се представници Савеза градова у финансијској политици држе последњих дана тако зналачки, напредно и либерално да је то за поштене посматраоце просто једно духовно уживање у овим данима духовне и моралне зачмалости. Та интересантна и мудра резолуција Савеза градова, коју модерна финансијска наука са врло малим модификацијама прима као потпуно правилну, завршава се овим констатацијама и жељама: „Оавез градова Краљевине Југославије моли Краљевоку владу, да, као што је ире доношења појединих закона саслушавала интересенте, а нарочито привредие кругове и њихове корпорадије, тако иото саслуша увек и Савез градова пре издавања норма.тивних одредаба, које се односе на општинску управу, специјално на финансије општина и градова као носиоца највећег дела културних, социјалних и економских задатака јавне управе и општих интереса. Исто тако моли Савез градова, да и пре доношења закона или уредаба, којима се уводе или регулитиу бановинске дажбине, буде саслушан Савез градова, како би се увек нашао модус за праведну и целисходну расподелу приходних врела између државе, бановине и оиштиме. Савез градова моли Краљевску владу, да начелно не уврштава у пеједине специјалне законе одредбе, којима се затварају или отраничавају приходна врела за опшгинске дажбине или којима се забрањује увођење или наплаћивање појединих облика општинских дажбина. Ово у толико пре, јер Министарство финансија има увек мо-гућност, да не одобри увођење појединих облика. општиискпх пореза, приреза и других дажбина, одношо да постигне модификацију, измену, односно ревизију поетојећих. Општинама и градовима треба у начелу оетавити могућност, да према образложеним потребама, као и општим локалним приликама изграде своје финансије и да својом шницијагивом настоје изнаћи најподеснија врела прихода за покриће потреба управних и комуналних задатака, које се све више на општине гомилају услед напретка културног к вкономског живота, повећаног саобраћаја и т. д., али који се такође појединим законима обавезно налажу