Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1173

злика између нашег максималног општинског приреза од 14067%, затим просечног приреза од 500% и идеалног приреза који и према пракси код напредних народа и према економској теорији не сме да пређе ни 40%?! То значи да смо ми сваку општину оптеретили несравњено више него што она може да сноси. Кад би то урадили са лађом она би потонула; кад би то урадили са палатом она би се срушила, али нама се свима. чини да је то допуштено када су у питању општина и њени грађани! Према овим изнетим фактима једно од првих, најпречих и најпримордијалнијих дужности позваних кругова јесте оздрављење самоуправних финансија и омогућавање да општине, као основне државне јединице, успешно врше своје социјалне задатке. А вршење социјалних дужности у најширем смислу те речи — дужности око асанације народног здравља, културног подизања и привредног препорођаја- — претставља далеко важнији и већи задатак општинске управе, него што су то данашње дужности око израђивања ових или оних спискова, формулара, администрације и др. Од великих европских градских општина не само Бечка и Прашка општина— чи.ји су социјално-комунални успеси у извесним правцима просто пословични, него и Берлинска, Париска и Бриселска и остале знатније градске општине предвиђају на издатке социјалне акције четвртину од целокупног буџета, (а Енглески градови и половину од својих буџета да ју на социјалне потребе), дотле, на пример, многи наши Еелики градови нису никада предвиђали за ове социјалне цељи ни тридесети део свога буџета, а мале варошице и сеоске општине ни осамдесети део својих прихода! Многи од њих нису их ни помињали, јер премз стању свог буџета нзше општине, бар оне мање, које су у огромној већини, нису могле и поред најбоље воље да се посвете ни својим основним социјалним дужностима. Ми имамо у држави око 6000 општина, организованих и пројектованих. То значи просечно 450 домова или 2400 душа на једну општину. Кад се одбију варошке општинеонда на једну сеоску општину не долази просечно ни 150 домова! Кад би општински прирез био не више од 200% — а и ова стопа претставља нездраву, неподношљиву и неправичну стопу приреза — он би једва достигао за плате часника, деловођа, служитеља и канцеларијски материјал! Зар нам се зато не намеће као први природан и логичан закључак потреба великих сеоских општина, па чак и један корак даље — потреба Савеза неколико општина. Али наш стари затрован, јалов и демагошки живот, ситне амбиције сеоских главара и њихо-

ви лични интереси, локални патриотизам и жеља сељана да им општина и кафана буде пред кућом, и пуно других безначајних разлога, учинили су да се процес распадања великих општина вршио у једном лудом темпу због чега ми данас имамо преко 6000 општина у земљи, од којих 1700 њих имају мање од 500 душа а то значи ни 80 пореских глава! Место овог огромног броја општина, неспособних заживотирад, ми би требали да имамо свега 1500-2000 снажних и груписаних општина или око 1000 Савеза општина, финансијски јаких и дораслих за вршење правих самоуправних функција, јер те праве самоуправне функције — да подвучемо још једном — на привредном уздизању народа и његовој културној ренесанси и јесу праве функције самоуправе, а њене административне функције су споредне, привремене, често наметнуте и за регенерацију наше расе безмерно мање важне, ако не чак и безначајне. После ових неповољних констатација ми ћемо наше примедбе и предлоге о санирању самоуправних финансија поделити у две основне групе: општу, која се односи на све наше општинске финансије, и на специјалну, која се односи само на финзнсије нзших великих грздова, који нас интересују нз првом месту зато што су на њима најтежи социјални задаци. * Општински прирез код сеоских општина креће се, као што смо видели, око 500% просечно и достиже негде баснословну висину од 14.000% и више! Код варошких општина креће се просечно од 20—450%. Подвлачимо и ударамо гласом на тај факат да .је овај огромзн прирез један од важних и пресудних узрока нзглом осиромашавању нашег села. Једини изузетак чини један мали део Словензчке, где је прирез у истини доста сношљив, јер тамо све општине имају мање више своје продуктивне приходе и расходе. Али на жалост многе од њих имају и трошарину на консумације и друге животне потребе што зз нзпредност словеначких општина не говори много ласкаво. Иначе у другом погледу словеначке општине заузимзју дзнзс онако високо место какво су са пуно части и достојанства заузимале пре 35—40 година општине предкумановске Србије у борби против режимског насиља и у одбрани отаџбине. Финзнсијско сзнирање општинз и самоуправз лежи по нашем мишљењу у следећим енергичним мерамз које би се имале засновати у будућем закону о општинзмз: 1) Груписзњу многих селз у велике општине и савез општина, тако да бројно стање будућих југословенских општина не пребаци две хиљаде! Тиме би се редуцирали расходи често са 50—60%, јер место неколико претседника,