Општинске новине

Стр 1206 '»

ОПШТИНСКЕ новиНЕ

Музика одавна наговештаваше нови стил, поезија му је израђивала основе, трзаје, трајности и прекиде —- али архитектура ћуташе. Сада је архитектура проговорила. Стил можете назвати како хоћете. Он је ту. Он одговара нашој решености за модерним, за оним што је на висини савременога таласа, — нашем сазнању, нашој повећаној пријемљивости за истинитост. И нечем тајанственом, што јесмо, или што можемо постати. Највећи архитекти припремили су та.ј стил. Претеча има свуд. У колико нам је јасније шта смо, у толико видимо више веза са свим око нас. * У Београду био је овај стил познат по написима швајцарскога архитекте Ле Корбизјеа, по његовим чланцима о новој архи-

Изглед једног дела Сиедлунг ћритце у Верлину тектури у „Новоме Духу". Ле Корбизје смагра да наше доба технике и саобраћаја, рационализације и геометрије треба да прикупи све могућности које су дате у резултатима из тих области, па да их усклади у ново зидање. Ако један стил одговори нашим потребама, он ће бити њихово огледало, — дакле наше огледало, дакле ми. Прво долазе потребе, па огледало њихово, а не, како се мислило обратно. Дом — вели Корбизје — треба да буде машина за становање. Треба да одговори захтевима модерне удобности, хигијене, практичности. Мора да састави човека са природом, да га доведе у изгубљену везу са природом, да се човек природом допуни. Као што је пароброд и аероплан нашао своЈУ форму, тако и дом има да нађе рационално могућу данашњу форму. Најрационалнија форма јесте и естетички најисправнија, најистинитија и најизразитија. Корбизје, као и сви модерни архитекти, гнуша се украса и утрпавања— они му изгледају груба и ругобна лаж. Данас је Корбизје прилично оповргаван. Зову га добрим теоритичарем а умереним зјеидао)! иржотерј ГОЖ>НИ8ЗЦВС1ј ВЈ-Ј -хзонРзта -о1гзн и ..иееиЈии'" Аи АГАПвдзЈц -изПсЈонх

излази са новим тумачењима и плановима. Приказао је фантастични Париз, преграђен по савету Ле Корбизјеа. Дао је нове оштре фразе и отворио нове могућности полемике. А треба полемисати. пе само са Ле Корбизјеом, проналазећи код њега оно> што он код себе одбацује. Него са немачким теоретичарима Грепиусом, Миес ван дер Рехе, Менделсоном. Са свима. Пре свега са самим нашим временом. Оно такво и јесте да захтева полемику и критичку љубав. Оно тражи диалектички начин. Оно је у тезама и антитезама. Оно не задовољава (и баш тако задовољи). Али ниједно доба не задовољава нас. Ми гражимо све да схватимо и обухватимо, — само критички, продирући у нагонску и мисаону срж. Има у новоме стилу једна ведрина и умност машине одређене за свој циљ. Али има и крутости и кртости машине. Органске недоследности, органске савитљивости понестаЈе јој на махове. Има једна игра просториЈама и јасним линијама. Има нешто вољно и хотоно, нешто изборено и измољено. И нешто очевиДно. Па ипак дискутујемо. Не би могло да укључи у себе и своју супротност а ми, данас имамо разумевања и за њу. И чежња је наша за неком еластичнијем и савитљивијом стварношћу. Јер ипак, неумољива је монотонија, неукротљива у својој епској јасности. Нова архитектура је епска, она је епопеја геометрије. (Ми жалимо за наивним лиризмом прошлости). Она је сувише и до краја садржајна. Од циљева и тумачења нема спаса у њој за незлобиву и несвесну случајност. Нема одмора од мисли и од њене строгости. Мисао је господар и сувише неумољив и неутољив. Мисао се не одмара док све себи не подвргне. (Осећаји, на против, баш воле слатке заморе, горке трзаје и тешке почивке ...) Доба које настаје водиће се у оваквим полемикама, у љубави и мржњи у одушевљењу и бесу за нову циљност, за мисаоно одређену, круту и осиону домерљивост и догледност. Данашњи човек друкчије живи, станује, једе, иде, забавља се. Он то чак и не зна. Нова архитектура опомиње га на то, једнако, као савест. Она и јесте савест времена у страху застанка. На томе јој може бити благодаран, — али је може и мрзети за то: због опомене, због буђења из сна, због прекидања једне илузије. * Те архитектуре има свуд. У Америци у Холандији, у Русији. Велики архитекти у Француској имају, можда, дрскију линију. У Холандији масивнији прилаз игри. Ниансе. У Америци нешто од неиспуњене визије, која је хтела друкчије. Али велики стил у њима, тајни живот њихов, није националан, него општи, наш. Све је остало само драгоцени