Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1269

кад пада киша, текла је људска крв... Тако је Србин бранио Част своје престонице на њеном прагу 24. септембра 1915. године. Око 10 часова добио сам наређење од команданта да одем хитно на лево крило батаљона према комплексу улица лево од кафане „Јасеница" до Робијашке Баште, и да узмем под команду жандармеријске делове који су прошле ноћи после крвавих борби били десетковани. Улицама су лежали разбацани лешеви у плавим жандармеријским униформама, а на крајњој тачци улице Риге од Фере наишао сам на један ров — барикаду пуну до врха лешева наших жандарма. Ту сам наишао на делове Сремског одреда под командом потпоручника (сада капетана) Ж. Кезића и у

Око 1 часа по подне стиже нам у помоћ потпоручник Петар Павловић, мој класни друг, са 2 вода из III. батаљона. У 21/2 часа долазе још 3 вода и лично сам командант батаљона мајор г. Драгутин Гавриловић. Иначе огроман као див, изгледао је тада још већи, сакупивши око себе официре и војнике 2 бат., делове жандармеријских чета и Сремског одреда. И тада је загрмео његов глас пун-заноса: „Тачно у 3 часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. — Образ Београда, наше престонице има да буде светао. Војници! . . Јунаци!.. Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања,

Београђани, избеглице од тешћих аустро-немачћих граната, очећују воз на жељ. станици у Реенику

споразуму са њим организована је одбрана тог дела вароши. Примећено је да су Аустријанци, који су се били угњездили у насипу железничке пруге, проваљивали у авлије које су према прузи биле ограђене дрвеним плотовима, и на тај начин отварали ватру нама у бок и леђа. Одмах су у такве авлије и у граничне зграде према попречним улицама које су водиле ка прузи распоређени наши војници, жандарми и добровољци, да бране те прилазе, и тако се развијала борба појединаца, која је имала многобројне вариације. Примећени су и многи грађани, па и београдска деца, која су узимала пушке изгинулих војника и борила се са пожртвовањем заслужним сваког дивљења! Непријатељ је добијао стално појачања, а бацачи мина и целокупна артилерија удвостручила је своју акцију. Због критичне ситуације и недостатка трупа издато је било наређење да се рањеници имају спасавати сами како то најбоље могу. Са кровова и са прозора појединих кућа пушкарало се са непријатељем који је био на прузи. Убациване су бомбе у насип пруге из непосредне близине од 6 до 7 мет. и посматрано је њихово дејство.

наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине ... Ви немате више да се бринете за животе ваше који више не постоје ... Зато напред у славу!. . За Краља и Отаџбину... Живео Краљ!.. Живео Београд!.." Проламао се ваздух од промуклих узвика јунака који се мешаху са грмљавином топова и клокотањем митраљеза. Куће су се рушиле, бели димови шрапнела оцртавали су се, сада на плавом београдском небу и у томе паклу од смрти и одушевљења лежало је мирно цвеће, бели зумбул у излогу једне мале цвећарске радње. Под утиском говора свога команданта пришао сам том излогу и Једним ударом ноге разбио његово велико стакло. Закитио сам своју капу белим зумбулом и гледао са каквом се раздраганошћу ките моји војници пред полазак у неизбежну смрт .. . Необуздани излив одушевљења просуо се био међу све нас и тада сам осећао како смо сви били свесни тога да је лако и слатко умрети за Краља свога и Отечество своје. Ето тако окићени пошли су храбри војници у смрт — јер ретко ко је остао у животу после контранапада извршеног на железничку пругу и Робијашку Башту на дан 24. септембра у ЗУ2 часа по подне. Отстојање